Kad sam te prvi put video, znao sam da si drugačija od ostale dece. Kada sam saznao da imamo iste moći bio sam i uzbuđen i srećan! Tebe sam oduvek voleo na drugačiji način od ostalih, voleo sam te na način na koji nisam smeo da te volim, a volim te...
Vau..... - To je sve što sam mogao da kažem kada sam video najlepši dvorac ikada napravljen. Tako svečan, hladan i sa mnogo detalja. Nisam skidao pogled sa njega. Učenik je prevasišao učitelja, Elza je umela da koristi svoje moći bolje nego što sam ja to umeo. Ona je bila umetnica. Glavna ulazna vrata su bila zaključana, ali na bakonu su bila otvorena. Srećom, umeo sam da letim pa sam poleteo do balkona kako bih ušao unutra. Soba je bila još lepša nego dvorac. Veličanstven luster koji je visio sjajno se uklapao uz enterijer. Ali nije to ostavilo ni blizu toliki utisak na mene, kao što je Elza. Nije me videla kada sam ušao, bila je okrenuta leđima i na kolenima je tiho plakala u sebi. Zagrlio bih je, zaštitio bih je od celog sveta i govorio bih joj da će sve biti u redu. Ali sam umesto toga, ćutao.
-E.....Elza... - Čuo sam sebe kako šapućem njeno ime gledajući je tužno. Ona je stalala ukočeno nekoliko sekundi tako, a zatim je ustala i okrenula.
-Čak? - Čuo sam njen tih glas. Iako je lice bilo mokro od odliko suza koje je prolila, bila je prelepa u haljini začinjenoj od leda. Nisam mogao ni u snu da zamislim da jedna devojka može da bude toliko čarobna. Predivna kao i pletenica koja joj je bila na levom ramenu, dugačka sve do pojasa koja je sijala na suncu. Nema sumnje, Elza je bila moja devojka iz snova. - Šta radiš ti ovde? - Pitala me je tiho.
-Elza, ...ja....
-Ti si me ostavio Čak! - Nove suze su počele da teku. - Rekao si da je tako najbolje za oboje. Zašto si sada došao?
Ljuta, povređena i uplašena. Stajala je ponovo okrenuta leđima prema meni i plakala sada jače nego pre. Svaki njen jecaj me je boleo kao ubod mača. Ne, bolelo je više.
-Elza, to što sam te ostavio bilo je nešto najglublje što sam ikada uradeo. Ali veruj mi Pahuljice, nisam imao drugog izbora. - Ona je prestala da plače, ali je i dalje bila okrenuta prema zidu. Približavao sam joj se.
- Od kad sam te video znao sam da si drugačija od ostalih. Kada sam saznao da imamo iste moći, bio sam i uzbuđen i srećan! Tebe sam oduvek voleo na drugačiji način od ostalih. - Okrenula se prema meni i gledala me je njenim sada pomalo crvenim očima od plača. - A volim te još uvek.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou télécharger une autre image.
Ona mi je potrčala u zagrljaj. Shvatio sam da je i ona čeznula za ramenom za plakanje. Miris mente je iritirao moje nozdrve. Čvrsto sam je zagrlio i pokušao da udišem što više tu aromu koja mi je nedostajala dve godine. Obuhvatio sam joj glavu rukama i palcima prisao njene suze.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou télécharger une autre image.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou télécharger une autre image.
-Neću te više ostaviti Elza, nikada više.Velike plave oči su me gledale pune nade,njeni obrazi pocrveneli a srce ubrzalo. Polako smo se približavali jedan drugome, sve dok nisam osetio jako peckanje u njenom dodiru.
- Čak, šta to bi?- Pitala je Elza nakon što smo se naglo razdvoili.
-Ne znam. - Rekao sam zbunjen. I onda sam video. Iz jednog tamnog ugla pojavio se on.
-Čak Mraz. -Rekao je kezeći se.- Nismo se dugo videli zar ne?
-Mrki Makula - Rekao sam namršten sa blagim režanjem u mome glasu.
- Glavom i bradom - Reče on.
- Mislio sam da sam te sredio pre sto godina. - Okrenuo sam svoj štap prema njemu. - Ali izgleda da ti nije bilo dovoljno prvi put. On se glasno nasmejao i plibližio se Elzi.
- Ti misliš da me možeš pobediti sad!? Sad kada imam nju, imam i sav potreban strah i moć koju ona poseduje i to sve zahvaljujući njoj. - Elza ga je upitno pogledala, kao i ja. - Od kad je skinula onu ogrlicu bila je slobodna da je ja preuzmem, a ti da ne smeš ni da je dotirneš više!
Negovo nasmejano zlobno lice me je nerviralo. Nisam mogao da ga podnosim više. Iz mog štapa je izlazio led koji je ciljao Mrkija. Ali taj gad se odbranio svojim peskom.
- Hoćeš da se boriš Čak!? - Pitao me je on napadajući me njegovim crnim peskom.
-Hoću da spasim ovaj svet od tebe! - Rekao sam napadajući ga sad ja ledom.
- Zašto mi ne dopuštaš Čak da deca veruju malo i u mene? Da znaju da i ja postojim? - Pitao me je Mrki posle smenjivanja napada jedan na drugog.
- Zato što ti ne želiš da ih štitiš! Ti želiš da se oni plaše tebe. A ja i ostali čuvari ti nećemo to dopustiti, ni po ceni života!
- A po ceni njenog života? - Pitao me je Mrki. U tom trenutkun se Elzi na vratu pojavio crni pesak koji ju je stegao sve više.
-Elza! - Poleteo sam prema njoj, ali me je Mor zaustavio.
-Kako se usuđuješ!? - Pitao sam ga podpuno ljut i zabrinut za Elzu.
- Ha ha, ja mogu sve! - Smejao mi se u lice, srećan što mi je pronašao slabu tačku.
-Ali pustiću je ako mi daš tvoj štap.
- Ne Čak, Nemoj! - Povikala je Elza pre nego što joj je on zapušio usta peskom.
-Dakle Čak? - Pitao me je on. Gledao sam u Elzu kao i ona u mene. Pogledom me je preklinjala da to ne činim, ali nisam mogao da je poslušam. Ja sam bio njen čuvar, morao da uradim šta on kaže. Dao sam mu štap koji je pocrneo u njegovim rukama. Glasno se nasmejao.
- Naivčino! Mislio si da ću stvarno da ubijem moj najveći izvor moći!? Slomio je moj štap na dva dela i u tom trenutku u mojim grudima osetio sam oštar bol. Nisam mogao da se pomerim više. Pogodio me je svojim peskom i proterao u pukotinu planine. Poslednje čega se sećam je Elzino dozivanje i plakanje, zatim je sve postalo crno.....
Ovo je najuzbudljivija glava do sad. Nadam se da vam se svidela. I izvinite što se dugo čekali na nastavak. Svaki kometar, glas kao i pregled je dobrodošao i puno mi znači Hvala na čitanju. 😊❤❤❤
