Kratke stvari.

Trebao..

"Jebiga." Ispusi nakon kratkog uzdaha.
I okrene se onako,kao što to rade devojke iz filmova,dok sam razmišljao o tome kako bih trebao da potrčim za njom,ona je već odmakla. Ćošak neke sive i trošne zgrade ju je odneo,sa još milion ljudi. I tako razmišljao sam,još uvek to radim. I stojim sada još uvek u nekom ćorsokaku,uske ulice, zabačene daleko dalje od mesta na kom sam očekivao da ću biti. Mislim..U njenom zagrljaju.I trebao sam da potrčim. Ali još uvek stojim. I trebao sam da odem da se borim za nju,onako jako,da njena ljubav nikada ne izbledi kao što jeste,da dokažem da sam vredan nje,njene pojave i njenih usana. I trebao sam,ali sad je već kasno. Zar ne?