Nikada mi nije brže srce kucalo i nikada nisam drhtala toliko
kao kada sam se gušila u saznanju sopstvenog dosadašnjeg postojanja i svih svojih neuspeha da se odbranim od svega lošeg i od svega prokletog što se lepilo za mene kao hladan metal za neki baš jak magnet.
I nikada nisam više plakala kao kada sam shvatila koliko sam toga izgubila i u isto vreme dobila odrastanjem.
I niko nije znao koliko je bolelo i koliko bole susresti sa sopstvenim odrazom bledog lica u ogledalu,kome duguješ toliko izvinjenja i toliko molenja za oproštaj jer to lice nije postalo ono što je možda nekada jako želelo da bude..
I stvarno niko ne zna koliko se nekada umem čuditi sopstvenim rečima koje nekada ne želim ali kao bujica izlete iz mene.I stvarno niko ne zna,koliko je teško gušiti se svaki dan.
YOU ARE READING
Kratke stvari.
Short StorySve ono što čini tebe tobom i mene ovim što jesam. 14/5/17 23/01/20