Kratke stvari.

Mali milion

Koliko puta si ušla u taj krevet,ušuškala se u tom šorcu i majičici za spavanje i razmišljala..Razmišljala o greškama,ljudima,ljubavi,svemu.. Koliko puta si osećala u tom krevetu prazninu,blizinu ili daljinu? Koliko puta si o taj jastuk brisala one najiskrenije suze? Koliko si puta u taj jastuk vrištala iz sve snage,udrala ga iz očajanja i besa. Koliko puta si srećna i nasmejana  spustila obraze na taj jastuk i molila se Bogu da te ta sreća ne prođe baš nikada. Koliko puta si ustala ujutru i zapitala se "Jel ovo sve bio samo ružan san?" pa se razočarala mokrim čaršavom i umornim očima.Koliko puta si šetala tom ulicom?Nekad dolazila iz škole nasmejana,srećna i odsutna daleko mislima,u nečijem zagrljaju ili društvu. A koliko puta besna,tužna i razočarana,u sve..?U sebe,ocene, u ljude u priljatelje u sve ono što si mislila da je večno,nezamenljivo?Ili naslonila glavu na prljav prozor autobusa? Koliko? Koliko puta si ispustila uzdah koji si želela da je poslednji? Rekla zbogom,idi,ne vraćaj se. Koliko puta si zagrlila,onako jako,slala poruke da popraviš nekome dan,grlila dok ne ostaneš bez snage,ljubila da dokažeš da voliš i smejala se glasno da pokažeš da si srećna..Koliko puta si pala? Dotakla dno,rekla odustajem,sklupčala se u ćošak sobe i vrištala,dok su suze kvasile tvoje vrele obraze,koliko puta si psovala i nedužne i dužne. Poželela da te nema,da te nikad nije ni bilo? Koliko si puta rekla odustajem,ne mogu,pusti me..? Digla ruke,od svega i svagok pa i sama od sebe?

A posle..Opet.Svaki put bi opet ustala i verovala u ljubav,u ono "dobro" u ljudima,u iskrenost,Boga,osmeh i sreću, iako si retko dobijala dokaz da išta od toga postoji. Koliko, ludice?Pa te pitam da li si svesna koliko vrediš,koliko si se dala,do poslednjeg atoma svoje duše? Trebala bi,jer vrediš više od miliona i miliona ljudi koji su prošli kroz tvoj život.