Idu jedna za drugom,padaju,ravnomerno i tako nežno,možda čak i previše.
Pahulje padaju tako polako,baš kao kada se zaljubljuješ,lagano i sigurno.
A tako su hladne,kao ruka,nekoga ko ti je nekad bio blizak,izuzetno blizak. Čudne su,a opet prefinjene i bele poput tvog osmeha ili same tebe.
Zavlače se svuda a na kraju se tope i postaju deo nečega na čemu su,poput tvog glasa u mojoj glavi,koji se vrti iznova i iznova,na isti način.
Može da ih bude dosta,a možda i malko manje,za razliku od ljubavi,koje ti uvek daješ i odviše.
Slične su tebi,samo ti nikada ne bi pala.
YOU ARE READING
Kratke stvari.
Short StorySve ono što čini tebe tobom i mene ovim što jesam. 14/5/17 23/01/20