Kratke stvari.

Drugarice

"I nekako uvek zastanemo na tome.Vučemo se,iako znamo da je sve izmedju mrtvo. Pa što se onda ne otarasimo tog tereta dok ne počne da smrdi toliko da se obe ne ugušimo u sopstvenim izgovorima,opravdanjima i nezainteresovanosti."
Kažem ti dok gledam kako dižeš kofere
tajni,uspomena,
teške kofere,
pune ničega u koje se,
nekada nešto,
pretvorilo.
"Ali dobro možda je ovako i najbolje,posle svega,uvek se možemo sresti opet."
Kažem optimistično nadajući se da u svojoj glavi prevrćeš očima na ovo. Jer obe znamo da to ne želimo.
Drugarice.