Drugačiji život

Prvi poljubac❤

Zvono na vratima. Verovatno su to Marko i Matea.

Krenem trčati ka vratima,ali se sapletem i padnem. Uf,proklete stepenice.

Otvorim vrata.

Matea:"He...ee...Šta ti se desilo?" Pogledam je zbinjeno."Šta ti je to na glavi?"

Uzmem telefon i pogledam. Oh,prokletstvo!!! To je krv!

Ja:"Pala sam sa stepenica kada sam pošla da vam otvorim vrata."

Marko:"Pa de gledaš ti,pobogu?"

Ja:"Nigde. Ajde ulazite."

Udjemo u kuću. Sednemo na kauč.

Ja:"Oćete da popijete nešto?"

M&M:"Sok."

Odem do kuhinje da uzmem sok.
Vraćam se.

Ja:"Izvolite."

Uzeli su sok.

Ja:"Je li neko za čokoladu?"

Pogledaju me i nasmeše mi se.
Donesem čokoladu.

Ja:"Evo."

Pojeli smo čokoladu.

Marko:"Ajde da sad tražimo po kući nešto što bi nam reklo šta se dešava."

Ja:"Možda neće pomoći mnogo,ali,kada sam pošla u sobu onog dana kad sam bila u butiku,čula sam da je neko od njih prošaptao "Misliš da je poverovala?".

Marko:"Jao,pa o čeomu se radi?"

Ja:"Nemam pojma. Ajde da potražimo."

Marko:"Ajde."

U tom trenu mi je zazvonio telefon.

Ja:"Halo?"

Marija:"Ej dušo,da znaš,doći će ti deca Jovanovog brata da ti prave društvo dok smo mi ovde."

Ja:"Oke. Tu su mi i prijatelji. Marko i Matea."

Marija:"Dobro. Oni će uskoro doći kod tebe."

Ja:"Ćao."

Isključim.

Ja:"Doći će mi stričeva deca. Mislim da se zovu Nikolina i Dejan. Naše su godište. Ali ajde da mi požurimo da nadjemo nešto dok nisu došli."

Krenuli smo ko ludi da preturamo po kući.

Ja izvlačim sve iz fioke u njihovoj sobi. Od jednom naidjem na neko pismo,ili tako nešto.
Od policije je.

Sve ostalo stavim u fioku i zatvorim je.
Potrčim ka Matei i Marku.

Ja:"Ljudi!!!"

Dotrče do mene.

Matea:"Šta je bilo?"

Marko:"Jesi našla nešto?"

Ja:"Pogledajte ovo."kažem. Pogledaju prema mojim rukama."Ovo sam našla u njihovoj sobi."

Marko:"Šta je to?"

Ja:"Pismo."

Marko:"Pismo? Od koga?"

Ja:"Od policije."

Marko:"I? Šta piše?"

Ja:"Nisam pročitala. Zanima me. Ali me ovo ipak plaši. Ne znam šta da očekuje."

Matea:"Moraš da budeš spremna na najgore."

Ja:"Znam."krenem otvoriti kovertu ali zastanem."Ne mogu!!!"

Marko:"Možeš."

Matea:"Hoćeš....da ja pročitam umesto tebe?"

Ja:"Jel' bi mogla?"

Matea:"Naravno."

Ja:"Joj,hvala ti." kažem i zagrlim je.

Dam joj kovertu dok mi se ruke tresu. Krene otvarati kovertu,ali u tom trenutku zazvoni zvono na vratima. Matea stavi pismo u džep i krenemo dole.

Otvaram vrata.

Nikolina:"Hej,sestrice."

Dejan:"Zdravo,mala."

Ja:"Zdravo." zagrlim ih.

Da. Oni su dobri prema meni. Ali ih ne vidjam često.

Dejan:"Ćao."obrati se Marku i Matei.

Svi se pozdrave.

Dejan:"I? Šta ćemo da radimo?"

Ja:"Hm... Ajde da igramo istina ili izazov."

Svi:"Ajde!!!"

Marko:"Ajde. Ja ću prvi. Tijana,istina ili izazov?"

Ja:"Istina."

Marko:"Ko je bio tvoja prva simpatija?"

Ja:"A... Stefan."

Marko:"Naš Stefan?"

Ja:"Um...da."

Marko krene da se smeje kao lud.

Marko:"Nemoguće. Ti si slepa."

Ja:"Pa nisam ja kriva."

Marko:"Joj bože. Baci ciglu i budi precizan."

Matea:"Ajde,dalje."

Ja:"Nina,istina ili izazov?"

Nikolina:"Istina:"

Ja:"Hm,imaš li dečka?"

Nikolina:"Da."

Svi:"Oooo."

                 ~Kasnije~

Ja:"Izazov."

Nikolina:"Poljubi Marka na žvaku."

Marko  mi se približi. Krenem pobeći,ali ne mogu. Kao da me nešto vuče k njemu.

Približi mu se i naše usne se spoje.
Kunem se,osetila sam nešto u tom poljupcu. Neke emocije. Ne umišljam.
Dok su naši jezici vodili borbu,svi su buljili u nas,ali nisam obraćala pažnju na to.

Dejan:"Dosta,dosta."

Odvojili smo se.

Nikolina:"Ja sam gladna."

I tad mi je sinulo.

Ja:"Ajde da ti,Marko i Dejan odete i kupite picu,a mi ćemo vas čekati."

Dejan:"Ajde."

Oni su krenuli i konačno. Mogla sam da pročitam ono pismo.

Ja:"Uf,konačno."

Matea:"Oslobodili smo ih se."

Ja:"Ajde,daj da pročitamo pismo. Ajde,ti mi ga pročitaj."

Matea:"Šta?!?! Nemoguće. U tome je stvar.*

Ja:"Šta piše?"

Pruža mi pismo.

U njemu je pisalo...........

Šta mislite,šta piše? Zbog čega su se promenili Tijanini roditelji?

Hoće li je videti neko kako čita pismo?

Sve to saznajte u sledećem nastavku.😝

Vote⭐i comment💭 pliz✌

Love you❤❤❤