Drugačiji život

Toplina njegovih usana😻

"Poštovani,Todorovići,imamo informacije da dete koje ste usvojili maltretirate.
Po zakonu,mi imamo pravo da vas posmatramo i utvrdimo da li je to istina.
A ako se ispostavi da je to istina,oduzimamo starateljstvo nad detetom i vraćamo ga u dom.

Bićete na oku."

Ja:"Znači zato su tako fini prema meni?"

Matea:"Evo ovih!"

Brzo stavim pismo u džep trenerke.

Ovi udju.

Marko:"Ej,stigli smo."

Ja:"Jeste kupili picu?"

Dejan:"Tri."

Ja:"Ccc."

Marko:"I kolu smo kupili." #cocacola 😆

Matea:"Jupi🙌"

I tako smo sedeli i jeli picu koja je bila WOW .

Kada smo završili odlučili smo se da igramo žmurke.

Brojao je Marko.
Krenuo je da nas traži.
Normalno,igrali smo napolju.

Ja sam se sakrila iza jedne male prodavnice gde je bilo veoma mračno.

Nadam se da me neće oronaći.

Čujem ciku i vrisku i prepoznajem glasove svojih prijatelja.

Hm,samo ja sam ostala.

O ne,prilazi mi. Čujem mu korake. Ne,ne,ne,ne,ne! Evo. Još samo malo. Ujjjj,zašto? Zašto mora da me pronadje?

Sve je bliži. Evo je senka.

Zatvorim oči,a kad ih otvorim vidim malo kučence. Joj,baš je slatko. Mnogo mi je drago što ga vidim. Bolje pas nego Marko.

Odahnem od olakšanja i zatvorim oči.

Ponovo ih otvorim kada se ispred mene ni od kuda pojavi Marko.

Blizu mi je. Oko 10 cm je izmedju naših glava.

Nasmeje mi se na onaj njegov način na šta se ja rastopim.

Gledamo se. I ćutimo. Šta bi uopšte trebali da kažemo?

Pokušam se pomaknuti ali kao da sam paralizovana. Ne mogu se ni pomaknudi.

Gledam ga ravno u oči.

Nikad se nisam ovako osećala. Neki čudan osećaj prolazi mojim stomakom.
A ja? Ja kao da lebdim.

Ne sklanjamo pogled,a trebalo bi jer će nas ovo naterati na nešto što ne smemo.

Znam da je to pogrešno,ali na neki način to priželjkujem.
Moja nerazumna i razumna strana se svadjaju. Razumna vrišti 'Skloni se od njega! Ti to ne smeš!',a nerazumna mi govori 'Hajde! Poljubi ga! Znaš da ga želiš. Ne muči više sebe. I on to želi. Hajde!'.

I, naravno, pobedjuje ona nerazumna strana,i ja i Marko se krenemo približavati jedno drugome.

Napokon,naše usne se spoje! Osetim njegove pune,vrele usne na mojim,ne baš tako toplim.... U redu,ledenim usnama.

I opet se budi onaj osećaj. I sve je isto kao i prošli put.
Moram se udaljiti,ali me neka sila vuče k njemu.

Da li da se odaljim od njega,iki da nastavim ovaj strastveni poljubac?

Ipak nastavljam. Ne želim si upropastiti trenutak i jedini razlog za sreću.

Da! Srećna sam! Srećna zbog njegovih usana! Zbog njega! Mnogo sam srećna! I ne želim da ta sreća ikada prestane!

Traje već dugo. Ali je toliko lepo da nemam namere da odustanem od toga da ovaj poljubac pustim da traje.

Gubim se u njegovim usnama. Koliko god mi bio blizu,još ga više želim. Ovo je kao neki san. San u kome ja vladam! Prelepo je.

Ali...ovaj divan trenutak nešto mora upropastiti.
Nestalo mi je kiseonika.
Psujem sebe jer znam da se poljubac neće nastaviti ako sad prekinem zbog glupog vazduha.

Ipak se odmaknem od njega i na njegovom licu vidim glomazan osmeh.

Vidim kako mu obrazi postaju crveni,a takodje osetim i svoje kako gore.

Počeše se po potiljku.

Marko:"Um...ovaj.... Mislim da nas ostali čekaju."

Ja:"Da... Valjda... Mislim..... Ma nebitno. Idemo."

Odemo do ostalih. Svaki korak mi je nesiguran.

Dok tako šetamo razmišljam o onome što se desilo.

Ne kajem se. Čak mi je drago zbog toga.

Stižemo do ostalih.

Dejan:"Gde si bila pa mu je tol'ko trebalo da te nadje?" vidim mu osmeh od uha do uha.

Šta? Nije nas valjda skont'o?

Pogledam u Marka i shvatim da su mu usnice natečene.
Fuck. Dejan je promenio dosta devojaka pa zna o čemu se radi.

A i moje su usnice natečene.

Ja:"Bila sam iza one male prodavnice."

Dejan:"Aha. Oke."

Matea i Nikolina nisu shvatale. One uopšte i ne znaju puno stvari o tome. Uh,hvala bogu.

Nastavili smo da igramo do kasno u noć.

Mišljenje?

Nadam se da vam se svidja.

Ako da,vote⭐ i comment💭 pliz✌

Love you❤❤❤