IV

1.3K 79 11
                                    


Danas ću, konačno, videti Ivu.

Prošlo je već tri nedelje kako se nismo videle.

Dolazi večeras da prespava, mada ni to nije dovoljno da joj ispričam sve što mi se izdogađalo za ovo kratko vreme.

Čak iako je ne viđam, uvek će mi biti najbolja drugarica.

Štaviše, od starog društva jedino mi je ona ikada i bila prava drugarica.

Nas dve smo uvek bile vrlo slične, osim što je ona uvek imala snage da se suprotstavi Mariji.

Ja ne.

Vidim da imam još petnaest minuta da se spremim, znači, po običaju, kasnim.

Oblačim crne farmerice i crnu majicu na bretele, a preko toga crnu jaknu.

Oblačim crne farmerice i crnu majicu na bretele, a preko toga crnu jaknu

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Iako je tek septembar, već postaje sve hladnije.

Gotovo sve šorceve i letnje majice u ormanu zamenila sam dugačkim stvarima.

Na taj način, ne samo da pravim više mesta u ormaru, već i pokušavam da zaboravim leto.

Uglavnom svi vole leto, asocira ih na provode do kasnih sati, lude žurke i zabavu.

Ja ne volim leto.

Asocira me na svako veče koje sam morala da se pravim da se zabavljam, dok sam se u sebi molila da što pre krenem kući.

Mrzela sam da provodim vreme sa Marijom, sve se uvek okretalo oko nje, išle smo na mesta gde su išli dečaci koji se njoj svidjaju, ostajale samo dokle ona sme, družile se samo sa kim ona nije bila posvađana, a nismo ogovarale samo one devojke na koje nije bila ljubomorna.

I tako smo provodile svako leto.

Iz misli me trgne zvuk poruke sa Whatsappa.

Iva♡: Stiglaa saam, ispred kuće sam tii.

Istrčavam i odmah je grlim.

Marko nas je odvezao do centra i otišao po Maju da idu u bioskop.

Stvarno nisam očekivala da opstanu i dva dana , a kamoli nedelju.

Ali dobro, drago mi je zbog njih.

Iva i ja smo išle po prodavnicama, razgledale, isprobavale se i na kraju kupile neke stvari.

Ona je kupila beli duks na kojem je crnim slovima pisalo just be yourself, a ja uski sivi pulover.

Nakon tročasovnog glupiranja i pričanja o nebitnim temama, sele smo u restoran da ozbiljnije popričamo.

O Luki Ivi nisam spomenula ni reč.

Zapravo, nisam nikome, iako sam osećala da će mi tako pasti ogroman teret sa srca.

Uvek je znala da uteši i da da pravi savet i zato sam se svaki put baš njoj obraćala.

Naručile smo palačinke i počela sam da joj pričam o njemu od dana kad smo se upoznali, pa do sad.

NedodirljiviWhere stories live. Discover now