Nedodirljivi

VII

Hana's P.O.V.

Sedim na času hemije, ali kao da nisam tu.

Ne mogu da slušam profesora kako priča o elektronima i to još poslednji čas petkom.

U glavi mi je sve pomešano i zbrkano jer Marko večeras opet ne spava kod kuće, pa Luka i ja ostajemo sami.

Problem je u tome što se od ponedeljka čudno ponaša.

Počinjem da mislim da sam pogrešila kada sam ga zagrlila tada, mada ne razumem što bi to moje delo njemu dalo razlog da se tako ponaša.

Kad sam se probudila to jutro nije bio tu, kod kuće ga ne viđam često, a u školi je svaki put kada ga vidim  izbegavao moj pogled.

I ne mogu da kažem da me to ne povređuje, ali znam i sama da su moja očekivanja nerealna.

Jedan od najpopularnijih i najlepših dečaka u školi nema šta da traži sa običnom devojkom prosečne lepote.

Iz misli me trgne profesor koji me je, izgleda, prozvao da izađem na tablu.

Super, sad ću se još i izblamirati pred celim razredom.

Ustajem sa mesta i polako idem ka tabli u nadi da ce se pod otvoriti pa da neću morati da radim zadatak, ali to se, naravno, ne dešava.

-Piši elektronsku konfiguraciju kiseonika, atomski broj je osam.

Još kad bih znala šta je to.

Samo slegnem ramenima i ugrizem se za donju usnu.

-Pa kako to, Kneževićka?

-Profesore, zaljubila se- kaže Una kako bi me spasila.

-Hajde onda na mesto, onda ti je opravdano.

Samo se nasmejem i odem na mesto.

Pokušam bar ovih 10 minuta koji su ostali do kraja časa da pratim lekciju, ali mi misli opet lutaju.

Ovaj put mislim o Davidu.

Nismo se čuli već nekoliko dana, a iskreno sam se nadala da ćemo sutra otići negde zajedno, kao što je obećao.

Radovala sam se druženju sa njim, stvarno mi se sviđao kao osoba.

Nije on baš toliko lep, skroz je prosečan, ali čvrsto stojim pri tome da izgled ne utiče ni na šta i da je bitno kakav je neko iznutra.

Uglavnom jer su jako lepi dečaci isto toliko i umišljeni zbog toga što misle da su iznad ostalih zbog svoje lepote.

A nisu.

-Šta onda vidiš u Luki?- obraća mi se onaj glasić u glavi, ali ga ignorišem.

Možda jer ni sama ne znam odgovor na to pitanje.

Konačno se oglašava zvono za kraj časa, izlazim iz škole i krećem kući.

Kada sam stigla , Luka je već bio tu, ali izgledalo mi je kao da se sprema negde da ide.