Nedodirljivi

VIII

Kad ustanem vidim da je već prošlo podne.

Ne ustaje mi se iz kreveta uopšte.

Ne zbog toga što volim da se izležavam po ceo dan, već jer se plašim toga da se suočim sa Lukom.

Otključavam telefon i vidim da imam pet propuštenih poziva.

Jedan od Davida, dva od Marka i dva od mame.

Poslednja dva me jako začude, uglavnom se čujemo samo kad je ja cimnem, pa me ona nazove.

Uplašim se da se nije nešto desilo, ali onda vidim poruku od Marka.

Marko: Mama i tata su se javili da dolaze na večeru, potrudi se da spremiš nešto i da Luku odvedeš negde, ali nemoj da mu kažeš razlog, ja ću doći malo pre nego što oni dođu.

Ništa drugo nisam ni očekivala od njega.

Umeo je on da bude dobar stariji brat ponekad, da me brani i brine o meni.

Ali je češće bio neodgovoran i menjao moje planove kako bi njegovi ostali isti.

Dogovorila sam se sa Davidom da dođe kod mene posle ručka, ali izgleda da ću to morati da odložim za neki drugi put, iako mi nije bilo svejedno.

Otkad je otišao sinoć, ne izlazi mi iz glave i samo razmišljam o njegovim usnama na mojim i koliko to želim opet.

Hana: Moji dolaze na večeru pa moram da spremam, tako da nisam slobodna poslepodne 😔

A sad treba da smislim šta da radim sa Lukom.

Ne znam ni da li je tu.

Iskreno se nadam da nije, nadam se da je onako pijan sinoć otišao kod neke njegove kurvice i da se trenutno zabavlja.

Odlazim do kupatila, obavim jutarnju higijenu i u žurbi navučem na sebe prvo što nađem- crne trenerke i beli duks.

Odlazim do Lukine sobe moleći se da ga neću zateći tamo, ali uzalud.

Leži na podu bez majice, u šorcu i čačka telefon.

Iako su vrata otvorena, pokucam da bi me primetio, ali ne reaguje.

-Luka?

-Šta hoćeš?

Iznenadi me drskost u njegovom glasu, sinoć je nije imao čak ni kada je vikao.

-Zanima me šta radiš danas.

-Pa nije mi u planu da me vređaš, tako da možeš slobodno da odeš.

Koji kreten.

Umislio je da se sve vrti oko njega.

Pokušala sam da budem fina, ali bes je sam progovorio iz mene.

-Nemaš prava da me teraš iz bilo koje prostorije u mojoj kući. Ovo nije tvoja soba, gostinjska je, imaš svako pravo da me iz svoje izbaciš, ali iz ove ne.

Ustane i ode do ormana, izvadi majicu i trenerke i krene ka meni.

Verovatno bi trebalo da odem, ali ja i dalje samo stojim i gledam u njega.

Priđe mi, kao i sinoć me uhvati za zglobove i podigne mi ruke gore naslanjajući me na zid.

Osećam se kao u sceni u liftu iz filma 50 nijansi sive.

Približi usne mom uvetu i počne da mi šapuće, od čega se skroz naježim.

-Nisi ti ništa drugačija od bilo koje koju mogu da imam, moja greška je što sam mislio da jesi, tvoja greška je što si se zaljubila u mene.