Strahovi i bojažljivi koraci

Proslost koja se ponavlja

Mozda se nekad i opametim. Mozda.
A mozda ce me ovo uvek i pratiti.
Jer ne umem dalje, u proslosti ostajem, zacarani krug nikako da se zavrsi.
Tumaram, trazim objasnjenja, trazim i trazim. A odgovor je tako daleko od mene..
"Hocu li se probuditi iz ove nocne more?"
"Koliko cu dugo ostati u ovoj nedodjiji?"
Daleko od prave sebe, pravih ljudi, daleko od mojih pet minuta srece... tako daleko.. A sve se tako brzo odvija,  ja vec gazim dvadesete, a igram se k'o da mi je dva zivota. Uporno me opece isti zar. Pa mi rana zaceli, ali ja kao i uvek glavom kroz zid, nevolji kroz srce.. sta cu.. Uvek postoje i vladari i robovi. Ja robujem, zivotom, osecanjima.. sta cu.. Ne ide od gvozdja platina. Ja cu uvek ostati gvozdje, trajno zardjalo.
Neka, sve vec vidjeno..
A ti, zivote, samo udaraj, spremna sam!