Strahovi i bojažljivi koraci

Zbogom

Sve je manje i manje suza,
moje srce se polako cedi, ali ne prestaje da boli.
Nemir je zamenio spokoj koji me je obuzimao dok sam bila tvoja.
Sada se moja duša oprašta od tebe.
Otvaram ti vrata da odeš,
a polako ka meni ulazi hladoća.
Moj glas je izgovorio poslednje zbogom tebi,
ali ti i dalje stojiš na vratima.
Ne želim da te pustim da odeš i da ih zatvorim.
Sve se u meni buni što nisi ostao duže, nisi grlio jače.
Ostavio si sve naše planove, želje i strahove da me opominju
da je imalo nade za nas
da smo kukavice, slabići, krivci.
Nismo se usudili da pređemo granicu,
da saznamo šta nas čeka tamo dalje...
gde su naše potisnute želje i čežnje.