Ti si onaj pravi

8.

Vikend je tako brzo prošao...

Alarm me budi u 6:00 i jedva se nekako dovučem do kupatila.Čim sam obavila jutarnju higijenu obukla sam farmerke i crnu majicu dohvatila ranac i izletela napolje.

Ispred me je čekala mama u autu.Danas me ona vozi u školu.Daa..u kazni sam.Biće dobro ako ne napravim još neko sranje do Laninog rodjendana.

Dok smo se vozili mama mi je ponovo pričala kako treba da se ponašam i kako sam u kazni.

Čim smo stigli samo sam izletela iz kola i jako zalupila vratima.

Dok sam išla hodnikom svi su me gledali kao da sam upravo ubila nekoga.Zapravo nije me bilo briga.

Prvi čas mi je istorija.Ušla sam u učionicu i čim me je Lana ugledala skočila je sa stolice i potrčala ka meni.

"Zašto mi se nisi javljalaaa??Aloo"

"Možda zato što sam u jebnoj kazni jer se nisam jebeno javila da ću da izadjem u petak uveče"rekla sam drsko

"Okejj,smiri see"

Dok je istoričar ceo čas predavao lekciju Lani I Kristini sam ispričala za Stefana kako sam sad sa njim itd...

Ali nisam spominjala Leona jer je tu bila Kristina.

"Ee ljudi,Leon je ovih dana baš nešto nervozan i besan,ne znam šta mu je uopšte.."-rekla je Kristina

"Možda ga je iznervirala njegova Bojanica pa je zato nervozan"ispalila sam kao iz topa i izletela iz učionice ostavljajućii pitanja profesora za sobom.

Znala sam da će da me upiše ali koga je briga višee...

Otišla sam do wc-a i pogledala se u ogledalo izgledala sam kao preparirana ovca..

Malo sam popravila kosu i izašla u hodnik.

Dobro je to što mi je mama dozvolila da ponesem telefon u školu inače bih se smorila do kraja.

Dok sam išla hodnikom i gledala u telefon zakucal sam se u nekog.Podigla sam glavu i videla Stefana.

"Ejj mala,što nisi na času?"pitao me je svojim divnim glasom

"Ma..neko me je iznervirao pa sam morala da izadjem ili bolje reći izletim iz učionice"rekla sam gledajući ga pravo u oči."A ti?Što nisi na času?"

"Ma izbacila me profa,jer sam pravio sranja,nebitno"nasmejali smo se

"Hoćeš samnom napolje?"pitao me je

"Ofcc,smorr mi je"

Sa Stefanom sam sedela na jednoj klupici iza škole.Pričali smo sve dok se čas nije završio.

Zajedno ulazimo u školu dok je njegova ruka preko mojih ramena.Nije kao da mi je smetalo ali svi pogledi su bili usmereni ka nama.

Ispratio me je do učionice i pre nego što sam ušla poljubio me je najlepše što je mogao.

Ostali časovi su bili smorr kao i uvek tako da sam pola prespavala.

Posle škole izašla sam napolje sa Lanom i Matijom.

"Eejj Abi,čekaj"Stefan je trčao ka meni

Kako je samo savršen.

"Uff..ispratiću te do kuće,ako želiš"rekao je

"Naravno"nasmešila sam se

"Ostavićemo vas same"rekla je Lana a potom mi namignula.

"Nema potrebe.."rekla sam "Idemo zajedno"