Ti si onaj pravi

26.

Abi p.o.v

Na maturi sam malo više popila ali sam i dalje bila pri sebi.Dok sam sedela za stolom i gledala ostale kako igraju zazvonio mi je telefon.
Leon me je tada pozvao..

"Halo"-jedva sam izgovorila

"Ejjj ćaooo ovdee Tijana, Leon mi je rekao mi da te pozovem da brzo dodješ na ovu adresu"- to je bila neka likuša koja mi je izdiktirala adresu.

Nisam znala šta se dešava i brzo sam potrčala ka izlazu iz sale ne javljajući se nikome.

Odmah sam uzela taksi i krenula na tu adresu.

Dok sam se vozila razne misli su mi se motale po glavi..

Čim smo stigli platila sam taksi i odmah izletela iz auta.

Krenula sam jako da lupam na vrata kada se pojavila ta likuša Tijana verovatno.

"Polakoo ne žurimo nigde"-rekla je ona

"RECI MI GDE JE LEON I ŠTA SE DEŠAVA"-vikala sam dok me je gledala kučkastim očima

"On je u sobi, spava"-rekla je a ja sam je odgurnula i uletela u kuću

Pronašla sam sobuu i kada sam ušla videla sam Leona da leži na krevetu samo u donjem vešu.

Ona kučka je uletela u sobu i kad mi je videla izraz lica počela je da se smeje..

"Kao što vidiš, Leon i ja smo igrali jednu igru danas pa se umorio"

Jedna suza mi je kanula niz obraz, bila sam toliko besna da sam mogla sve da polomim pred sobom.

Od besa sam udarila Tijanu i počela da je vučem za kosu i šutiram dok je ona vrištala..Osećala sam se toliko slomljeno i poniženo da sam poželela da ovaj svet nestane.

Leon se probudio i skočio je da me zaustavi kada je Tijana bila na ivici svesti.

"PUSTII MEEE"-vikala sam dok me Leon nije pustio

Gledala sam je kako joj lice krvari a onda Leona udarila najjače što sam mogla.

"KAKO SI TOO MOGAO DA MI URADIŠŠŠŠŠŠŠŠ KO TI JE OVA KUČKAAA"-drala sam se dok je Leon stajao gledajući me zbunjeno i brišući krv sa usne.

Izletela sam iz kuće jer nisam želela da vidi slabost u mojim očima.

Počela sam da trčim ne znam ni ja u kom pravcu znam da sam plakala i jecala od boli..najveće boli kada mi je srce bilo slomljeno te noći.

Nisam više mogla da izdržim i samo sam pala u nekoj nepoznatoj ulici drhteći od boli i straha..Oči su mi se odjednom zatvorile i videla sam mrak..

Probudila sam se u krevetu i ugledala da se ne nalazim u svojoj sobi već u bolničkoj.

Nisam znala šta mi se desilo te noći i kada su misli polako počele da mi se vraćaju postajala sam sve više i više besna ali me je nešto i smirivalo i nije mi dalo da mislim na to.

U tom trenutku ušao je doktor meni veoma poznat.

"Kako se osećate gospođice Abi?"-pitao me je doktor

Imala sam dovoljno snage da izgovorim "Dobro je za sada"-rekla sam veoma teško i okrenula glavu na drugu stranu idalje besna i nervozna.

"Već sutra možete kući"-rekao je doktor a potom izašao iz sobe

Pošto mi roditelji nisu bili tu nisam znala ni ko me je doveo u bolnicu.

Kasnije neko mi je pokucao na vrata i potom ušao u sobu.

To je bio Lazar sa ogromnim buketom cveća i velikom kutijom mojih omiljenih bombona.

"Staviću ti ovo na sto a ti prvo da mi sve ispričaš šta se dogodilo"-rekao je Lazar "Ali pre svega ako si dobro i ako imaš snage"

Osećala sam se upravo kao da želim nekome da se izjadam.

Kada sam mu sve ispričala dobila sam dug i čvrst zagrljaj.

"Hvala ti što si tu za mene"-rekla sam dok su mi se oči punile suzama

"Ejj ejjj ne plačiii"-Lazar mi je brisao suze "sve će ovo proći a njega će da grize savest i doćiće moleći na kolenima"

Sledećeg dana sam bila puštena iz bolnice i konačno došla kući gde me je čekao sto pun moje omiljene hrane koju je Marija naravno spremila.

Najela sam se a onda otišla u sobu da se odmorim .Oči su mi bile naduvene..

Pogledala sam telefon i imala sam 50 propuštenih poziva i dosta poruka.Od Lane sam imala poruke i 7 propuštenih poziva, poruke od Staše, Kristine i Leona.Leon me je zvao 43 puta.

Samo sam ugasila telefon jer sam bila umorna od svega a Lanu sam pozvala tek kasnije i objasnila joj sve.

Istuširala sam se i odmah legla sklapajući oči..

Nekoliko nedelja nisam izlazila iz kuće uopšte i kada bih izašla u toku tih nekoliko meseci raspusta obično bi bilo zbog Lane i društva..Kada su mi roditelji stigli sa puta rekli su da se spakujem jer krećemo u grad koji je imao neki čudan naziv pa ga nisam zapamtila..

Spakovala sam se i sišla dole gde su me svi čekali.Tu su bili mama, tata, Teodor, Marija i Lazar..

Krenula sam prema Lazaru i jako ga zagrlila kao i on mene

"Nedostajaćeš Abi"-rekao je

"I ti menii, ali vratiću se brzo"-rekla sam a onda se pozdravila i sa Marijom.

Tog dana sam napustila moj dom, ulicu u kojoj sam odrasla, prijatelje, grad, Leona..

Dok sam putovala razmišljala sam o mom novom započetom životu.

Kada sam stigla u stan u kojem ću da živim od sada, upoznala sam cimerku Andreu koja je bila jako kul devojka sa ekstra stavom, videla sam odmah da ćemo se dobro slagati..

Posle par dana ustala sam baš rano i krenula sa spremanjem.Obukla sam novu garderobu, obula nove patike i sa cimerkom krenula na fakultet.

Nije me bilo briga koga ću da upoznam ni da li ću da imam prijatelje tamo..od onoga dana kada sam se preselila u ovaj grad previše sam se promenila.

Sa Leonom nisam imala nikakav kontakt, pokušavala sam da ga zaboravim ali nije mi baš to išlo od ruke..Krenula sam da pušim cigare i da pijem kad god mi se ukaže prilika, srećom i Andrea je bila slična meni tako da nismo imale nikakvih problema.

Kada sam ušla u zgradu previše učenika se motalo unutra, bilo ih je raznih od narkomana do princeza bukvalno.

Krenule smo u prostoriju gde smo srećom imale prvo predavanje zajedno.

Unutra je sedelo dosta osoba ali našle smo slobodna mesta i sele.

Ta zgrada je bila jako velika sa tamnim zidovima iznutra.

Pokušala sam da se skoncentrišem na sva predavanja ovog dana ali nije mi išlo i glava je počela da me boli tako da sam izašla na vazduh.

Ipred su bile neke grupice ljudi sa fakulteta.

Izvadila sam jednu cigaru iz paklice, zapalila je i odmah uvukla dim koji me je opuštao.Sela sam na jednu od klupica a pogled mi je bio u daljini zajedno sa mislima koje su mi se vrzmale po glavi.

Odjednom me je trgao nečiji glas..