Vatreno Srce /Danijel Subašić/ (ZAVRŠENA)

▫ 5 ▫

Rano je jutro i svi smo na aerodromu.
Skoro svi. Fale nam Vida, Šime, Lovren i Rebić- čak ih je i Ela zeznula i stigla prije njih. Zapravo, stigla je i prije mene, sa Dalićem.

"Jesu li se javili?" Zaustim reći ne, ali kada sa druge strane vidim Antu kako bježi k'o da ga gonja lično Lucifer, odustanem. "Na putu su." On mi namršteno kimne, pa pozdravivši Rebića, ode po kafu. Sačekam da se izbornik makne, pa ga ćušnem po glavi. "Koji k sam ti ja kriv?" "Kasniš! Nadam se da imaš dobro objašnjenje i da znaš di su Dejan, Domi i Šime."

Kimne. "Upravo sam od njih. Vidi je fen upao u vodu, a znaš njega. Mrzi sve što je mokro osim alkohola, pa ga suši drugim fenom. Šime i Lovren su na putu, a ja sam okasnio zbog slikanja sa djevojkama."

Završi, a onda odsutno pogleda u daljinu. "Dani... Kada sam ulazio, jedna me zamolila da se slikamo. Logično da jesam. Samo sam je zagrlio, a ona mi je zgnječila dupe. Doslovno!" (a/n: danicamackenzie shame on u!)

"Čije je dupe zgnječeno?" Upita Elie dok sjeda do mene. "Antino." On se ustane. "Idem do WC-a. Boli ko da sam u paklu." Vidim da suzdržava smijeh dok mu nudi pomoć. "Gonite se. Oboje. I Dalić s vama!" Vrisne, pa ufati marširati ka toaletu.

Mrtva tišina zavlada među nama, kada ona otpije gutljaj kafe. "Spava mi se. Doslovno, na nogama sam od tri sata, a sad je pola osam."

"Spavaj. Probudin te kad krenemo."

A onda se sasvim neočekivano pribije uza me, glavu provuče ispod moje ruke i nađe se u mom zagrljaju.

"Pričaj mi..." Kaže, a ja jedva dočekam. Pođem joj pričati o mom voljenom Zadru, o plavom moru, SP-u. Ali, čini se da ne spava. Jer, kada ušutim, osjetim joj dah. "Zašto si stao?" Slegnem ramenima.

"I meni se spava, Elie." Nasmije se sanjivo. "Spavaj, Suba. Ko ti brani?" Kaže, a ruke omota oko mog struka, pa onda zaspe. Nespretno joj uzvratim zagrljaj, pa glavu spustim na njenu.

I, u trenu, njezin miris me u potpunosti opije. Više me nije briga ni za letom- biti će drugih. Nije me briga za Dalića,pije kafu. Lovren, Šime i Vids su na putu amo. Pogotovo me nije briga za Rebićevu guzu. Tu mu ne mogu pomoći. Ko ga je gonia da se guzi?

Osjetim san kako me lagano opija, a ja mu se u potpunosti prepustim.