Neočekivana ljubav

,,ne prihvatamo ne kao odgovor"

Čim smo došli do kuće bukvalno smo se sručili na krevet. Nisam imala snage da se pomaknem ni mlimetar.

Budi me vibriranje telefona. Par puta sam pokušala da kuliram i da nastavim da spavam al izgleda da je jutros neko baš uporan i ne odustaje. Nervozno otvorim oči i uzmem telefon sa noćnog stočića i pogledam u ekran na kome je pisalo Hanino ime. Pa ko bi drugi bio ovoliko uporan. Ona je takav tip ono što zacrta to tako mora da bude i kraj. Uzdahnem i javim joj se
„Šta je dosado?"
„Znaš li ti da za sedam dana idemo na moore, iste sekunde da si ustala probudila sestru i da ste se spremile za šoping"
Samo prevrnem očima i kažem dobro,jer sav normalan svet zna da je suprostavljanje gubljenje vremena. Ponekad ume da bude naporna zbog toga al šta je tu je.
Ustanem iz kreveta i zaputim se u kupatilo. Nakon obavljanja jutarnje rutine, pre nego što odem da skuvam kafu odem do sobe i probudim Mašu, a onda na brzinu skuvam kafu i vratim se u sobu. Prvo sto radim je pronalaženje odeće. Odlučim se za teksas sorc i belu majicu na bretele sa karnerima, a potom stavim malo pudera i maskare.
Kada smo obe bile gotove nazvala sam Sofiju
„Ejj mi smo spremne"
„I mi smo cekamo se ispred tržnog, tamo smo za desetak minuta"
„Vazi mi možda zakasnimo koji minut, ali požurićemo"
„Vazi, ćaoooss"
Samo prekinem vezu i dozovem Mašu koja trčeći dolazi sa sprata
„Pa dobro gde si do sada Mašo moramo da krenemo"
„Evo me, nije mi se svidelo šta sam obukla pa sam otišla da se presvučem"
„Kakav si ti debil, ajde požuri"
„Evo evooo"odgovori mi dok sam ja već izlazila iz kuće
Nakon petnaestak minuta našle smo se ispred tržnog centra i pozdravile se sve četri
„Dobro ste se setile da ustaneteee" prokomentariše naravno Hana
„Dobro dobro ajmooo"
Ovo je moj omiljeni tržni centar. Ima 3 sprata i radnje su savršeno raspodeljene. Na zadnjem spratu krov je od stakla. Leti bude malo nezgodono, ali zimi bude prelepo gledati kako veju pahulje.
Prvo smo usli u prodavnicu sa kupaćim kostimima. Svaka je se rasula na po jednu stranu. Pronašla sam jednodelni kupaći bebi roze boje na kome pise belm slovima „not your baby". Odmah sam uzela da ga probam. Do njega je stajao dvodelni koji je imao cvetni dezen i jarkih boja. Pošto su mi se svideli kako mi stoje kupila sam oba.

Nako 5h kupovine odlucile smo da odemo u kafic da popijemo kafu.
„I vas dve hoćete li ovog leta konacno naći momka sa kojim ćete biti u pravoj vezi ili nastavljate tradiciju" upitala je Hana čije oči samo sto nisu rekle „molim vas recite mi da ćete se uozbiljiti"
„Ma kakve veze, svaki dan drugi još ako su oni Jakšini lepi taman svaki od njih ima 2 dana" odgovara Maša keze ći se
„Ma daj Mašo šta ako su neki grobovi" pobunim se
Ona krene da odgovori nešto ali je prekine moj telefon. Izvadim ga iz torbice i vidim da me zove Jakša. Šta li on sad hoce??
„Ejj" javim se vesela. On mi je baš gotivan lik i volim sa njim da provodim vreme nekako je zanimljiv i prijatan
„Ee mala, gde si?"
„Evo me u gradu, šta ti treba?" cujem po glasu da nešto hoće da me pita
„Hoćete sutra u grad vas četiri, da vas upoznam sa ona četiri druga što idu sa mnom na more"
Kez mi se odmah pojavi na licu „Opa pa to se ne propušta. Hocemooo. Kada da budemo spremne i gde se čekamo?"
Vidim da me ove tri upitno gledaju
„Budite spremne u 23.00. Doći ću ja po vas"
„Važi cao" ne čekavši da išta kaže prekinem i ispričam ovim trima šta imamo u planu sutra i vidim da se Hana i Sofija spremaju kao i svaki put za pobunu kako se njima ne ide,kako one ne bi
„Ne prihvatamo ne kao odgovor" odlucno kažemo Maša i ja spremne da se raspravljamo dok ne pristanu
„ali" nesto pokuša da kaže Sofija ali ja Maša prekine
„Nema ali idemo i kraj" i naravno ovoga puta je bilo po našem. Pff pa kad su likovii u pitanju to ne propuštamo. Zamisli lepi i mi ne odemo. Ne moze tako. Još malo smo blejale pa smo odlučile da idemo kući. Bilo je 23h, a mi smo ceo dan provele napolju.
Kada smo došle kući, pošto nam se nije spavalo odlučile smo da gledamo neki film..
Ja sam otišla po neke grickalice,a Maša je ostala da izabere neka tri filma. Kada sam se vratila ona još nije odlučila. I pošto sam znala da ce ovo potrajati, čučnula sam i uzela prva tri filma koja su mi pala pod ruku...

"E meni je dosta za večeras ja idem da spavam, vidiš li ti koliko je sati" Maša dobacuje sa svog kreveta
,,Realno koliko je sati?" totalno sam zaboravila na vreme. Odgledale smo sva tri filma, a ja umor uopšte nisam toliko osećala
"5:30, laku noc stvarno ne mogu više"
"Laku noc" pa ne spava mi se toliko ,al pošto ne znam šta bih mogla da radim leći ću I ja da spavam...