Neočekivana ljubav

:))

Nakon 30 min odlučio sam da odem da je potražim jer nisam više mogao da sedim i probijam glavu dok su ovi ostali gledali film..
„Otišao sam ja da prošetam“ dobacio sam i izašao iz apartmana dok nisu krenuli da bombarduju sa pitanjima
Krenuo sam ka plazi da prvo proverim jel tamo i iskren da budem molio sam Boga da jeste jer nemam predstavu gde bi drugde mogla da bude. Kad sam se priblizavao plazi ugledao sam je kako sedi na pesku i zamišljeno gleda u more

Staša pov

Sedim na pesku i gledam u more pokusavajuci malo da smirim svoje misli i da prestanem da razmisljam o onom kretenu jer ako njemu nije znacilo nista i ako njemu nije vredno ni da pomene nece biti ni meni.U realnost me vraća zvuk nečijih koraka koji mi se približavaju.
Polako se okrenem i prvo što vidim su njegove krupne oči boje čokolade. Jooj Boze prelep je.Odjednom shvatim da buljim bukvalno u njega pa se brzo saberem i ponovo okrenem ka moru
„Ej“tiho prosapuce sedajuci pored mn
„Ej“jedva čujno izgovorim,bukvalno sam to rekla kao da me neko drži za vrat
„Jesi okej?“nežno me pita,jojjj znam da sam ljuta ali moram da primetim koliko je savrsennn uhh
„mhm što ne bih bila“odgovorim ravnim tonom koliko god je to u ovom trenutku bilo u mogućnosti
„pa ne znam nešto si ceo dan nervozna,rekao je Stefan da si danas na plaži plakala“tiho je pričao,a ja sam na svaku njegovu reč imala sve veću i veću želju da ga zagrlim
„Gledaj ako si samo hteo da me iskoristiš uspeo si,tako da sad nemoj glumeti da ti je stalo i da te zanima jer stvarno nema porebe za tim“
„Staša šta pričaš jesi li normalna?!“
„Meni stvarno ne moraš da mažeš oči ,jer tebi da je stalo jutros bi ostao u sobi ili ponašao se normalno prema meni,a ne da me kuliraš ceo dan“
„Nije tako stvarno nije,samo znaš ja ne umem da se ponašam kad mi je stalo do neke devojke jer ti si  prva do koje mi je stalo i treba bi vremena da se naviknem na tu činjenicu“
Samo sam ga pogledala u oči.Gledali smo se par sekundi,a onda se polako primaknuo meni i nežno me poljubio,a u stomaku mi je igralo životinjsko carstvo.
Nakon 2h sedenja na plazi u njegovom zagrljaju i gledanja u more odlučili smo da se vratimo u sobu jer će nas ovi ubiti.
Usli smo u dnevnu sobu kod nas devojaka u apartman gde su svi ovi sedeli i komentarisali nesto sa TV-a sve dok im mi nismo privukli paznju
„Staša jesi dobro“pažljivo me je pitala Maša
„Jesam samo sam premorena idem da legnem“rekla sam i otišla u sobu,a Uroš je kreno za mnom
„A sad ja shvatam što je ona umorna“dobacio je ni manje ni više nego Stefan
„Stefane ja ako ti se vratim ti ćeš biti plav,a ne umoran“dobacila sam mu kroz smeh
„Zaćutao sam“rekao je kao uplašeno,hahahha Bože pa on nije normalan.Produžila sam do kupatila gde sam se istuširala i obukla sam pidzamu .Kada sma završilai legla sam u krevet pored Uroša koji samo što nije zaspao.Polako sam se namestila pored njega pazeći da ga ne razbudim i obmotala svoju ruku oko njegovog struka,a on me je lagano privukao ka sebi i poljubio u čelo nakon čega smo oboje utonuli u san.
Možda jesam rizikovala što sam mu pružila šansu ali nije me briga mozda se moje rizikovanje pretvori u ispravnu odluku.Jer uvek se vodim rečenicom „Rizikuj,nemaš šta da izgubiš,možeš samo da dobiješ“