Klub

22 5 0
                                    

Kada sam se probudila pogledala sam na sat i bilo je 14h. Pa dobro kasno sam legla. Pogledom sam prešla po sobi i videla da Maša nije u sobi. Po podu je bio haos što je ostao od sinoc. Nema veze posle ću ga raspremiti. Otišla sam do kupatila gde sam se umila i istuširala na brzinu. Otišla sam do kuhinje gde me je dočekala Maša.  Pružila mi je kafu i sela preko puta mene.
„Joj jedva čekam večeras,imam neki dobar osećaj“ rekla je sa kezom
„Ajojjjj pa ja zaboravilaa totalnoo“bacila sam pogled po stanu i videla da smo same
„E nego gde su mama i tata“
„Otišli su na poslovni put“ Maša i ja maltene živimo same. Naši imaju svoju firmu pa često moraju da putuju i uglavnom nikada nisu kući
„Nego hoceš da jedeš“pita me sklanjajući šolje od naše kafe koju smo upravo popile
„Šta ima“ pogleda me sa potignutim obrvama pa kaze „Naruči ću picu“ kao da se to podrazumeva
„Pa možee,ajde naruci ti idem ja da pospremim sobuu ,ostao je lom od sinoć“
„Ajde pa da vidimo šta ćemo da obučemo večeras“
Samo klimnem glavom i odem u sobu. Raspremim oba kreveta i pokupim činije i kese od sinoć. Filmove koje je Maša razbacala vratim na svoje mesto.
Nakon nekih 20min kada je sve bilo gotovo odem u kuhinju i pobacam sve one papire.U tom trenutku se oglasi zvono na vratima
„Ja cuuu“ dovikne Maša iz dnevne i ode da otvori vrata. Ja produžim u dnevnu i listam po tv-u. Taman sto nadjem emisiju koju stalno gledamo ,Maša se pojavi sa picom.Sednemo na ugaonu i krenemo da jedemo.Kada smo pojele i odgledale emisliju bilo je vec 17h.
„Hajmo da vidimo šta ćemo da obučemo,pa da se polako spremamo,znas da nama treba dosta vremena“ kažem gaseći TV
„Ae“ obe krenemo u sobu

Nakon nekih sat vremena našle smo haljine.Zatim smo otišle i oprale kosu.

Ja sam obukla crnu haljinu na top koja je isla do polovine butina,a oko struka je imala zlatni kajis i to sam uparila sa crnim cipelama na štiklu i zlatnu torbicu
Maša je crnu usku suknju visokog struka belu majicu na bretele i crne štikle.Nakon toga kosu uvijem u blage lokne,na lice nanesem malo sminke i to je to.

Bacim pogled na sat i vidim da je 22:55
„Mašo jesi li spremna treba da izadjemo?“ proderem se,mislim da su me svi u zgradi čuli al nema veze
„Jesam,sta se dereš cela zgrada mislim da te je čula“ kaže ulazeći u sobu
„Ahhahahaha mislimo isto“ kako smo krenule da izadjemo stiže mi poruka i vidim da je od Jakše
JAKŠA:“Ispred sam“
JA:“Silazimoo“ odgovorim potom stavim telefon u torbicu i udjem u lift gde me Maša već čeka. Kada se spustimo vidimo Jakšin auto na parkingu. Odmah udjemo u njega
„Gde ste seke“pogleda nas sa svojim najlepšim osmehom, pa onda vrati pogled na put
„Evo nas“odgovorimo mu „jesi zvao Hanu i Sofiju da sidju“pitam ga dok proveravam jeli frizura na mestu
„Jesam“
Nakon pet minuta nadjemo se ispred meni dobro poznate zgrade. Posle nekih minut u kola udju Sofija i Hana pozdravimo se svi pa krenemo
„E vas dve mogle bi večeras da spavate kod nas“ Maša se obrati Sofiji i Hani koje sa osmehom klimaju glavom. Nakon dvadeset minuta vožnje nadjemo se ispred najpopularnijeg kluba u Beogradu. Kada smo ušli prvo što osetim jeste mešavina mirisa cigara i alkohola.
Uputimo se ka separeu koji je bio malo izdvojen od ostalih i uočim da tamo već ima neko. Pogledam ka Maši koja se već kezi pa joj namignem,a onda pridjem i sa Hanom prokomentarišemo kako će ovo biti ludo veče dok iza nas idu Sofija i Maša.
Ulazimo u separe i vidim četiri lika i sva četvorica su poprilično lepi.Jakša se pozdravi sa njima,a onda nas.
Poslednji sa kojim sam se upoznala mi je pružio ruku i prihvatila sam je. Kada me je dodirnu trnci su mi prošli telom. Dečko je bio savršen. Imao je smedju kosu, uredno nameštenu ka gore i ogromne oči boje čokolade.
Prvo smo popili par pića, a onda smo nas četiri ustale da igramo. Ubrzo su nam se pridružili momci. Igrali smo svi zajedno kratko a onda su Sofija,Hana,Djordje i Stefan (dvojica momaka od one četvorice) otišli u gužvu, a Jakša je još malopre kako on kaže oitšao u lov. Tako da smo ostali samo Maša,Uroš,Luka (druga dvojica) i ja.
Nastavila sam da igram ,a onda sam osetila nečije ruke oko mog struka. Okrenula sam se i ugledala Uroša sa svojim najlepšim osmehom koji mu je pravio rupice u obrazima. Boze koliko je lep,ali necu da se zaljubim u njega,njega cu da čuvam za more jer ipak ja nisam tip koji se zaljubljuje tako lako. Prošlo je dosta vremena kako igramo pa sam se malo umorila. Zvala sam Mašu da ide sa mnom do wca koja je odmah pristala. Kada smo došle u wc malo smo popravile šminku i umile se.
„Koliko ima sati?“
„3:15“ ijoj kako vreme leti
„Mogle bi smo kuci. Ja sam malo umorna bole me noge od ovih cipela“
„I ja sam. Ajmo poslaću poruku Hani da vidim hoće li one sada sa nama ili ce doći kasnije“
Vratile smo se u separe gde sam ja pokupila naše stvari dok je Maša kucala poruku verovatno Hani. Krenula sam da izadjem iz separea al me je nečija ruka zaustavila. Okrenula sam se i ugledala Uroša.
„Pa gde ćeš mala,nije valjda kući“
„Hahahah pa daa ,moram da idem „
„Ee pa bas šteta,hoćemo se sresti opet?“pita me praveći još veći osmeh. Jojj Bože kakav osmeh
„Pa idemo zajedno na more“kažem i uzvratim mu osmeh
„Ajoj tačno ja zaboravio,vidimo se onda“samo klimnem glavom i vidim Mašu koja se upravo pozdravila sa Lukom.Izašle smo iz kluba i stale da čekamo taksi
„Šta ti je rekla Hana?“
„Doći će one kasnije,rekla je da ih obavezno čekamo budne“
„Haahhah joj joj nešto je bilo zanimljivo čim ona tako kaže“kažem kroz smeh
Nakon nekih pola sata stigle smo u stan gde sam pravo otišla da skinem štikle i obučem udobnu pidžamu. Kada sam se sredila neko je pozvonio na vrata. To su Hana i Sofija. Trčećim korakom sam otišla i otvorila im. Ugledam njih dve sa osmehom i već imam milion pitanja da im postavim, ali prvo ću ih pustiti da se srede pa onda moje ispitivanje.

Neočekivana ljubavDonde viven las historias. Descúbrelo ahora