Once again - Min Yoongi

Chapter 19

Yoongi:Lena,oboje smo svjesni prstena.
On zna?On stvarno zna?Kako?Je li mi zato dao prsten..?
Ja:Šta s prstenom?
Yoongi:Znam sve u vezi toga.Znam šta se desilo,znam šta će se desiti.
Ja:Yoongi,budi konkretniji.
Yoongi:Lena..
Ja:Šta?Reci mi,kako znaš?
-Yoongi POV
Shvatio sam to odavno.Znao sam da to nije ona Lena koju sam znao.Znao sam da je nešto drugačije..Prsten nikada nije djelovao dok je bio moj..
Našao sam nešto..Pored svoje kuće.Bio je to papirić.To jutro,kad smo trebali da se zaposlimo.Pisalo je 'Ona je tu,Yoongi,sve će biti u redu.Nećeš umrijeti,daj joj prsten.On pripada njoj'.
Prsten je bio obični komad metala.Tad sam po prvi put u životu uzeo da vidim kako stvarno izgleda.Nisam nikada primjetio da je unutra izrezbareno moje ime,pisalo je 'once again,Yoongi'..
Bilo mi je čudno.Šta moje ime radi tu?Kako?Kako kad do sada nije bilo?Je li bilo?Ne znam..
Prsten sam jedno jutro zatekao na svojoj ruci,nikad ga nisam skidao..Zanimalo me je otkud mi,ali nisam nikad saznao.
Taj dan kad smo išli da se zaposlimo..Plakala je.Ponašala se kao da će da me izgubi.Bio sam zbunjen..ali su mi poruka i prsten ušli u misli..Radi se o Leni.Ona je tu da me spasi?Od čega?Kad ja to trebam umrijeti?Tad se nešto promjenilo.
Sve vrijeme sam se ponašao kad da ništa ne znam..jer sam bio uistinu zbunjen.U međuvremenu su se tu umješali osjećaji..Počeo sam osjećati nešto prema njoj.Sve je postalo komplikovano,a ona..Hmm.Ona se ponašala kao da je sve u redu.Tražio sam priliku da joj dam prsten i prilika se ubrzo ukazala.Uradio sam što mi je poruka rekla.Od tada se sve dešava kako ona želi.Kako ja znam šta je ona htjela?Može se reći da sam stalker.
Kao 1. pratio sam svaki njen potez i svaku njenu riječ.
Kao 2. tražio sam od Jungkooka da mi kaže ako se nešto čudno desi.Rekao mi je kako je par puta rekla kako želi nešto od njega i on kao da je bio prisiljen da kaže a nije htio..Znao sam o čemu je riječ.Shvatio sam sve,ali sam nastavio šutiti.
Sad kad sam je pitao do čega je ostao jedan dan..rekla mi je.Još jedan dan do moje smrti.Ona to želi zaustaviti,sve se dešava kako bi ona zaustavila moje nestajanje.Sada ima pomoć prstena..ali
[Lena POV]
Ispričao mi je sve o prstenu.Znači on je znao..To je još gore.Mora da se užasno osjeća.
Ja:Ne brini se,spasit ćemo te.
Yoongi:Znam da ne treba da brinem.
Ja:Kad sve ovo prođe bit ćemo zajedno.Moji roditelji idu i vjerovatno žele da nađem nekoga.
Yoongi:Hmm zašto onda ne tražiš?
Ja:On je mene našao.
Yoongi:On je tebe oduvijek imao.
Poljubio mi je ruku.
Aaaaaa.Opet ću da poludim radi njega.
Bit će ga lakše spasiti jer zna.
Ja:Yoongi,prekosutra ne ideš iz kuće.Zaključaj se u kući i ne izlazi nikako.Ako treba ne izlazi iz sobe 5 dana.
[Yoongi POV]
Tu dolazi ono ALI.
Ja:Lena...nećeš uspjeti.
Lena:Zašto to kažeš?Sad ću da poželim.
Ja:Čeka-
Lena:Želim da Yoongi ne umre prekosutra kad bude išao kući s posla.Želim da živi još dugo.
Želje se ne mogu povući..Gotovo je.
Lena:Zašto me tako gledaš?
Ja:Hvala ti..
Lena..trebala si razmisliti prije nego si zaželjela.Trebala si promisliti na koji način ćeš zaželjeti.
Ja:Sad znači da mogu ići na posao.Ionako je prvi dan..morat ću.
Lena:U redu.Ali svejedno se pazi.
klimnuo sam.
Ja:idem sad,kasno je.
Ustao sam i krenuo prema prozoru.
Lena:Čekaj.
Zagrlila me je.
Ja:Volim te-šapnuo sam joj.
Lena:i ja tebe.Vidimo se sutra.
Ja:Dođi kod mene sutra,neće biti nikoga kod kuće,možemo u miru razgovarati.
Lena:Može,vidimo se.
Izašao sam i lako sišao s drveta.Otrčao sam kući.
Ušao sam u sobu tiho da me mama ne čuje.
Sjeo sam na krevet.
Zašto plačem?Bojim se..Nisam htio da se ovo desi...zašto me nikad ne sluša?
Suđeno je da smrt dođe po mene.Tako je to.Desilo se tad i opet će se desiti.
Legao sam da spavam.Još jedan dan je ostao do posla.Treba ga proživjeti ne radeći ništa zamarajuće.
[Lena POV]
Otišao je ali nešto je ostalo nedorečeno..Osjećam se loše sad.
Nadam se da će sve biti u redu.
Legla sam da spavam.
-sutradan
Još je rano.Mama ulazi u sobu i budi me.
Mama:Ajde Lena,sinoć si davno otišla da spavaš.
hah još da sam ja spavala...osjećam se kao da sam spavala manje od 5 sati.
Mama:Ustani da doručkuješ.
Ja:Koliko je to sati?
Uspravila sam se i uzela mobitel.
Ja:Mama,pa nije još ni pola 8..Šta to radiš?
Okrenula se.
Mama:Pomozi mi molim te.
Ustala sam i došla do nje.
Pokušava skinuti kofer s mog ormara.Naravno kofer nije moj,samo stoji tu.
Ja:Zašto će ti sad?
Mama:Pa idemo Lena..moramo se spremiti.
Ja:Zar već?
Skinula sam joj kofer s ormara.
Mama:Uskoro će kraj mjeseca i moramo biti tamo najkasnije za 2 dana.
Ja:aa.
Ne znam da li da budem sretna ili ne.Trebala sam ovo da očekujem.Ovo se ionako desilo.Zašto više ne razmišljam o tome šta će se desiti?Skroz zaboravljam na to.
Mama:Jesi li dobro?
Ja:Da,zašto?
Mama:Nemoj misliti da ćeš biti usamljena.Mia ti može dolaziti svaki dan kad poželi.Može se i doseliti ovdje.
Ja:Znam.Bit ću okej.
Nasmijala mi se i izašla iz sobe sa koferom.
Ja sam se presvukla i otišla do spavaće gdje je mama pakovala stvari.
Ja:Trebaš li pomoć?
Mama:Ne ne,želim ovo sama da uradim.
Ja:Jesi li sigurna?
Mama:Da,idi sad jedi dok se ne ohladi.
Istina je da sam gladna a nešto predobro miriše iz prizemlja.
Strčala sam niz stepenice i otišla u kuhinju.
Na stolu je postavljeno jelo.
Sjela sam i krenula jesti.
Mama je ušla u kuhinju.
Ja:Samo se brinem kako ću preživjeti bez tvoje kuhinje.
Mama:Pa znaš i ti da kuhaš.
Ja:Ne kao ti~
Poljubila me je u glavu i izašla.
Ovo sam već sve proživjela.Bit će sve ok,ali šta ako prsten ne bude djelovao.
Tog dana se također sjećam.Vraćala sam se kući s posla.Mia mi je rekla da ide negdje i da idem sama.Yoongija nisam vidjela pa se nismo mogli dogovoriti da idemo zajedno.
Izašla sam iz zgrade i odlučila otići kupiti neke grickalice dok market još radi.Market je pored zgrade u kojoj radim.Baš kad sam krenula zaći iza ugla čula sam nekoga.
Stala sam.To je Yoongijev glas.
Naslonila sam se na zid i provirila s druge strane.Jeste on.Stoji meni okrenut leđima.Ispred njega ima neka cura,ne vidim tačno ko.
Sve se desilo u sekundi.U trenutku kad sam shvatila da je on on je rekao nešto.
Yoongi:sviđaš mi se-
Htio je reći još nešto,ali sam ga ja prekinula.Izašla sam i stala iza njega.
Ja:ti...
on se okrenuo i pogledao u mene u čudu.
Počela sam trčati.Krenuo je za mnom..Dalje neću da se prisjećam.Koja sam glupača.Ko zna šta je još htio da kaže.Sad kad se malo bolje zamislim u to što se desilo jasno se sjećam kako sam čula da ta cura plače.
Vratila sam se u realnost kad sam čula zvono na vratima.
Požurila sam da otvorim vrata.
Naravno,vrata su zaključana jer je rano.Divno,ključa nema u bravi.
Tražila sam na polici pored ali ga nije bilo.
Ja:Samo malo.
Ja:Mamaaaa!
Mama:Šta je bilo?
Otrčala sam na sprat.
Ja:Gdje je ključ?Neko je na vratima i trebam ključ.
Mama:Ne znam,treba biti dole.
Opet sam sišla dole i pogledala u bravu.Ključ je u bravi.
Ja:Je l' se neko zeza sa mnom?
Ovaj prsten je baš čudan,ali mi pomaže kad god treba.
Otvorila sam vrata.
Ja:Heej,otkud ti?
To je Jaehyun.
Jae:Imaš li vremena za prijatelja?
Ja:Da,uđi.
ušao je unutra.
Mama je sišla baš kad smo ušli u dnevni boravak.Čula je da je muško i odmah je zanima ko je.Znam ja nju.
Mama:Oo pa ko je to?
Ja:Ovo je moj drug,Jaehyun,a ovo je moja mama.
Jaehyun:Drago mi je.
Mama se slatko nasmijala.
Mama:Želite li nešto slatko?
Jaehyun:Ne jedem slatko.
Ja:Otkad to?
Jaehyun:Oduvijek.
Wow sve me više iznenađuje.
Mama:Recite ako šta trebate,idem nastaviti sa spremanjem.
Izašla je.
Jaehyun:Idete negdje?
Ja:Sele se.Ja ostajem.
Jaehyun:Stvarno?Wow sad i ti živiš sama.Kako cool.
Ja:Mene čudi što ti ne živiš sa Jungkookom.
Jae:Muškarci smo,trebamo obojica svoje mjesto.
Ja:U pravu si.A plus ti imaš taj svoj hobi.
Jae:Dap hehe.
Ja:Kad smo već kod toga,možeš li i mene naučiti da bolje crtam?
Jaehyun:Naravno,dođi kad god želiš.Život je pred nama,tek smo se upoznali
Klimnula sam glavom.
Život je pred nama..
Hmm..nešto je čudno.