Once again - Min Yoongi

Chapter 23

[Lena POV]
Navila sam sat.Sada je 4 sata ujutro.Roditelji danas odlaze.Ustala sam i izašla iz sobe Sva su svjetla po kući popaljena.Čujem im glasove u prizemlju.
Ulazim u dnevni boravak
Ja:Jutro.
Mama:Jutro Lena.Sad sam te htjela zvati.
Ja:Navila sam sebi alarm.
Otac:Let je u pola 6.Dok dođemo do tamo treba nam oko 20 minuta.
Mama:Bolje da odmah krenemo.Zvala sam taxi i idemo čim dođe.
Ja:Kad će doći?
Mama:Za nekih 15 minuta.
Ja:Sad ću ja doći.
Otrčala sam u sobu i brzo pronašla farmerke i majicu te se presvukla.
Očešljala sam se i stavila malo šminke.Izgledam kao ljudsko biće.
Sišla sam.
Mama:Ti to hoćeš da nas ispratiš?
Ja:A ko će ako ne ja?
Zagrlila me je.
Mama:Šta ćeš za posao?
Ja:Počinjem raditi od pola 8.Vratit ću se kući i spremiti za posao.
Mama:U redu.
Taxi je stigao.
Ušli smo i oni su stavili stvari u auto.Mama i ja smo sjele na zadnja sjedišta a otac naprijed.
Stigli smo i čekali let.Sjedila sam s njima.Šutili smo.Došlo je i to vrijeme da odu.Pozdravili smo se i otišli su.
Sjela sam u taxi i krenula kući.Spava mi se malo ali sad nema smisla da spavam.
Došla sam kući i odmah otišla da se spremam.
Danas je konačno taj dan.Da li je sigurno da on ide danas na posao?
[Mia POV]
Danas je konačno taj dan.Prvi radni dan.Jedva čekam.
[Jk POV]
Odlučio sam šta ću.Danas idem da se zaposlim gdje su i ostali.Bit ćemo svi skupa.Drago mi je što ću viđati Miu češće.
[Yoongi POV]
Ustao sam.Živ sam.Barem se još tako osjećam.Lena kaže da se desilo nakon posla.Znači predvečer.Neću ništa postići ako budem ostao kod kuće.Lena je zaželjela da ne umrem i ne bojim se toga.Smrt će svejedno doći,ali neće me uzeti ovaj put,radi prstena.Vjerujem da će se nešto desiti danas.
[Lena POV]
Vrijeme je.Krenula sam iz kuće i zaključala je.Yoongi stoji ispred moje kuće,kao što je i obećao.
Ja:Yoongi~
Yoongi:Jutro bebo.
zagrlili smo se.Krenuli smo prema Miinoj kući.
Yoongi:I?Jesu li tvoji otišli?
Ja:Da.Od 4 sam budna.Išla sam na aerodrom s njima.
Yoongi:Vidi se sa se nisi naspavala.
Ja:Šta to treba da ti znači?
Yoongi:Ništa ništa
Malo se zasmijao.
Ja:Brineš li se?
Yoongi:Ne..
Ja:Sigurno?
Yoongi:Zaželjela si da ne umrem a plus ću da se pazim.
Ja:Mene i dalje sve brine.
Yoongi:Hej,budi pozitivna.
Klimnula sam glavom.Ubrzo sam uočila Miu.Gleda na sat.
Mia:Kasnite tačno 3 minute i 11,12,13-
Ja:Miaaaa.
Zagrlila sam je.
Mia:Tako sam uzbuđena.
Ja:I ja.Idemo da nam bus ne ode.
Krenuli smo i sjeli na klupu na stanici.Mia i ja smo sjele.Yoongi stoji jer nema više mjesta.
Bus je naišao kroz nekih 5 minuta.
Mia je sjela na prazno sjedište.Yoongi je sjeo iza.Pogledao me je i fazonu "sjedni s njom,ne želimo da posumnja"
Uradila sam kako je htio.
Mia:I Jungkook će danas doći.
Ja:gdje će doći i kako znaš?
Mia:Pisao mi je.Hoće da se zaposli tamo.Bit će nam super.Samo nam još Jimin i Jae fale.
Uhuhuu pisao joj je.
Ja:Hmm ali Jimin još ide na faks a Jae i ne može ni da hoće.
Mia:Istina.Lena tako mi je drago što ću ga viđati.
Rekla je u nekom čudnom vrištećem tonu,hvala Bogu pa to niko nije čuo osim mene.
Mi o vuku a vuk..
Jungkook je ušao u autobus baš dok smo pričale o njemu.
Prišao je i pozdravio nas.Mislila sam da će da sjedne pored Yoongija.Sjeo je na sjedište do našeg.
Pogledala sam u Jungkooka i onda se okrenula nazad prema Yoongiju.
Odmah sam osjetila ogromnu bol u grudima.Srce mi se steglo.Jesi li zato htio da sjednem pored Mie?
Mia:Šta ti je?Lena?Helou?
Buljila sam sebi u ruke.Imala sam stisnute pesnice.
Mia me je pokušavala dozvati i kad je shvatila da je još neko iza nas okrenula se.
Mia:Lena?Molim te odgovori plašiš me.
Osjetila sam suzu na svom obrazu.Skliznula je i pala mi na ruke.
Jungkook:Jesi li dobro?Dođi ovamo.
Uzeo me je za ruku i stali smo pored vrata za izlaz.Bus se nakon nekoliko sekundi zaustavio na stanici i oboje smo izašli.Nisam se okretala da vidim Yoongijevu reakciju.Ne zanima me više.
Jungkook nije mario za to što je Mia unutra.Ovaj put Mia nije izašla i bus je otišao.
Jungkook:Jesi li dobro?Imaš li problem s disanjem?Lena pogledaj me.
Pogledala sam u njega.
Jungkook:Zašto plačeš?
Oborila sam pogled.
Jungkook: ODGOVORI MI.
Nisam mogla progovoriti ni riječ.Yoongi me je razočarao.Izdao je moje povjerenje.Pitam se zašto nisam ranije pitala za tu curu.
Jungkook:LENA?
Povisio je ton jer me nije mogao dozvati.
Opet sam ga pogledala i samo sam ga zagrlila.Bez riječi.
Jungkook:Hej,šta nije u redu?Lena plašiš me.
Počela sam plakati naglas.Jungkook me je iste sekunde zagrlio tako što je stavio stoju šaku na potiljak moje glave.Druga ruka je bila na mojim leđima.
Jungkook:Smiri se pa mi reci.
Osjetila sam mnogo judge pogleda na svom tijelu ali me nije briga.Svi se ljudi vjerovatno okreću a mi stojimo na pola puta.
Nakon 5 minuta sam prestala plakati i uzela Jungkooka za ruku i povukla ga u autobus koji je tad stajao na stanici.Platili smo karte i sjeli odmah blizu izlaznih vrata.
Jungkook:Hoćeš li mi makar reći u čemu je problem?Šta ti se desilo odjednom?
Ja:Ne...ne mogu..da..pričam.
Uzeo me je za ruku i čuvao je sve vrijeme dok smo se vozili.Stigli smo do stanice kod zgrade u kojoj radim..
Yoongi je izgubio moje povjerenje a ja ga i dalje volim i ne želim da umre.Šta da radim?
[Mia POV]
Okrenula sam se i vidjela opet onu curu pored Yoongija.Šta to ona radi?
Odmah sam vratila pogled na Lenu.Plače.Jungkook ju je uzeo za ruku i izveo iz busa.Je li to ona zaljubljena u Yoongija?Šta se dešava?On je s tom curom a Lena je ljubomorna..Jesu li ona i Yoongi zajedno?Ne znam šta da radim.Neću ništa poduzeti.Pitat ću je kasnije,a Yoongi će da vidi za ovo.
[Jungkook POV]
Vidim kako ta cura sjeda pored Yoongija dok sam se ja pozdravljao sa Miom i Lenom.Sjeo sam pored gdje je bilo slobodno.
Lena se okrenula i istog trena joj se izraz lica promjenio.Znam sa ne podnosi tu curu..ali zašto joj se ruke tresu?Stisnula je pesnice iz sve snage da se tresu.Na licu joj je neobjašnjiva ekspresija.Gledao sam je ne znajući šta da kažem?Možda ima zdravstvenih problema.
...kad sam vidio suze..
Ja:Dođi ovamo.
Izveo sam je vani da dođe do zraka.Niko od ostalih nije izašao.Kakav je Yoongi to prijatelj?Mia je bila zbunjena i razumijem je...ali on..
U tom trenutku to da radi?Zašto?Šta mu je?S njom?
Čekao sam da mi Lena kaže šta ne valja.Ona mi je umjesto odgovora dala zagrljaj.Ne znam šta sad..
Ja:Hej,šta nije u redu?Lena plašiš me.
Tad je počela plakati naglas.Tad je sve bilo zvanično.Povrijeđena je.
Zagrlio sam je da je smirim.
Nastavila je plakati i svi su se naravno okretali i čak i zaustavljali pored nas.