Once again - Min Yoongi

Chapter 10

Mia:Imam ti nešto reći.
Ja:Šta to?
Mia:Ne može telefonom.Dođi do kafića kod medicinskog fakulteta.
Ja:U koliko?
Mia:U 12.
Ja:U redu,vidimo se.
Prekinula sam poziv i ustala da se presvučem.
Mame nema kod kuće,naravno.Napravila sam si kafu da se razbudim iako ću opet piti s njom.Kafe nikad previše.
Izašla sam iz kuće i otišla u pekaru kupiti nešto za jelo jer smo jučer Yoongi i ja sve pojeli.
Pekara je 10 minuta od kuće.Kupila sam peciva i krenula kući.
Idem putem i ne gledam ispred sebe nego u svoju kuću.Neko stoji ispred vrata.Neki momak s ofarbanom kosom.Ko li je to?
Ah Bože pa Yoongi je ofarbao kosu.Ono je on.
Kako da se ponašam?Šta da kažem?Šta želi sad dok sam u nezgodnoj situaciji.
Ovo se već desilo.U snu?Ne znam šta je ono uopšte bilo ali znam da se ovo desilo.Samo što je prošli put situacija između mene i Yoongija bila drugačija.Bili smo samo prijatelji.Onda je došao onako kod mene a sad ne znam šta hoće.Znam da me ni Mia nije zvala onda.Pola stvari znam a pola ne.
Baš kad sam krenula razmišljati o onome što slijedi-
Bum.
S obzirom da ne gledam ispred sebe našla sam se ispred semafora i udarila ravno u njeg te pala na pod.Bravo.
Oh ne,moj prsten.Gledala sam u njeg dok se kotrljao prema poklopcu otvora kanalizacije koja je ispod.Upao je unutra.Kako nisam predvidjela ovo na vrijeme?Sad je kasno.
Bila sam ljuta na sebe.Ustala sam i podigla kesu s poda.Pogledala sam prema kući očekujući da vidim Yoongija kako se doslovno valja od smijeha na podu,ali ne..
Bio je tačno ispred mene samo nekoliko metara dalje.
Ja:Yoongi?
Yoongi:Jesi dobro?
Ja:Da.
Yoongi:Nisi,šta je bilo?Boli li te nešto?
Ja:Ne,ali mi je prsten upao u kanalizaciju.
Yoongi:Kupiću ti novi.
Ja:Ne Yoongi,onaj sam dobila od tetke koja je...
Yoongi:Koja je?
Ja:Nema je više.Ona je bila posebna osoba.Bila je samo 4 godine starija od mene.Poput sestre.
Yoongi:Ah znam.Znam sve u vezi toga.
Pogledala sam u pod.
Uzeo mi je ruku i stavio nešto u nju.
Pogledala sam i to je bio njegov prsten.
Yoongi:Ovo je također od posebne osobe.Nemoj ga izgubiti ako se meni nešto desi.
Ne sluti.Yoongi,nemaš pojma koliko je bilo teško bez tebe.
Ja:Šuti,šta bi ti bilo?
Yoongi:Ko zna kad mi je smrt namjenjena.
Ja:Ne razmišljaj o tome.Mlad si.Uživaj u životu,a kad dođe kraj reci da si imao lijep život.Postigni taj lijep život.
Yoongi:Jesi li dobro?
Ja:Zašto?
Yoongi:Ponašaš se kao da ću umrijeti za par dana.
Ja:Nije to.Kažem ti fino da ne razmišljaš kad ne znaš kad je taj trenutak.Niko ne zna.
*Ja znam.
Mijenjam temu.
Ja:Hvala ti na prstenu.Jeste od posebne osobe.
Stavila sam ga na prst.
Nasmijao se skoro neprimjetno.
Yoongi:Htio sam kod tebe,imaš li vremena?
Ja:Izvini.Moram jesti i spremiti se.Idem s Miom.Navodno mora nešto da mi kaže i mora biti lice u lice.
Yoongi:Ah,oke.Da te ne zadržavam onda.
Došla sam kući,jela i spremila se.
Stigla sam na mjesto dogovora.Ušla sam u kafić i pogledom tražila ima li je gdje tu.Nema je.
Sjela sam za slobodan sto i čekala.
Zamislila sam se.
Neko me je dodirnuo po ramenu.
Ja:Hej,otkud ti?
Sjeo je prekoputa mene.
Jungkook:Mia mi je rekla da dođem.
Ja:A gdje je ona?Zašto je tebe zvala?Rekla mi je da mi mora nešto važno reći.
Jungkook:Nije rekla da ću ja doći?Rekla je da ćete Yoongi i ti doći.Gdje je on?
Ja:Yoongi?Nije trebao on doći.
Jungkook:Ne?
Ja:Mia!
Uzela sam mobitel i nazvala je.Ne javlja se.
Jungkook:Ne javlja se?
Ja:Ne.Zašto je ovo uradila?Meni nije rekla ni za tebe ni njega.Samo mi je rekla da dođem
Jungkook:Ne znam..
Ustala sam.
Jungkook:Ideš?
Ja:Došla sam bez razloga.
Jungkook:Pa i ja sam.Ostani sa mnom.Ionako nismo jučer pili kafu.Otišla si.
Ja:Dobra ideja.Ostat ću onda.
Jungkook:Hvala ti.
Naručili smo kafu.
Ja:Nemoj se ljutiti,ali...šta ti se desilo u liftu?
Jungkook:Na koji dio misliš?
Ja:Na oba.Zašto si bio tako blizu mene?
Jungkook:Ne znam.Ne volim mrak.Nešto se desi.U mraku se osjećam sam.Ono sam uradio jer sam trebao nekog.Samo sam htio da te zagrlim.
Ja:Samo?Haha.
Jungkook:Pa izvini što si bila zaljubljena u mene i što sam ja svjestan toga.Čudno je.
Ja:Da.Prije sam umirala kad te vidim,a sad tu razgovaramo.
Jungkook:Prije te nisam primjećivao,a sad se družimo.Malo je kasno za neke stvari.
Ja:Zanima me,zašto se bojiš biti sam.Je li se nešto desilo kad si bio mali?
Jungkook:Da,ali ti ne mogu reći.Teško je..
Ja:A daj,želim znati.
Pogledao me je.Jako čudno.Buljio je u mene.
Ja:Šta?
Jungkook:Ako tako želiš..Reći ću ti.
Nastavio je gledati u mene kao da je duha vidio.Izgleda ozbiljno ali i začuđeno.Šta mu je?