Once again - Min Yoongi

Chapter 3

Spontano sam pogledala u bojler.Bio je pun.
Bilo mi je čudno ali nisam obraćala pažnju.Kad sam se istuširala sjela sam u dnevnu i uzela daljinski upravljač da upalim TV.Na mojoj ruci je bio prsten kojeg sam našla.
Vjerovatno sam ga stavila na prst dok a trčala kući.
Upalila sam tv i gledala neku znanstvenu emisiju.Bolje rečeno,gledala sam kroz televizor jer sam bila jako umorna.Nedugo nakon toga sam i zaspala.
Sanjala sam nešto jako čudno.
Sanjala sam svoj prvi susret s Yoongijem,ali nije se to zapravo desilo na prvom susretu jer smo se znali od djetinjstva.Sanjala sam kako smo se tek u srednjoj upoznali.Tek smo krenuli u srednju i išli smo zajedno u razred.Prišao mi je i pružio ruku.Rekao je da se zove Yoongi.Na ruci je bio prsten.Ovaj prsten...
Kad sam shvatila šta zapravo sanjam skočila sam i probudila se.Bila sam u dnevnoj sobi.Pogledala sam na sat i bilo je 1:57 ujutro.
Skroz sam zaboravila za natpis na prstenu.Skinula sam ga s ruke i pogledala šta piše.
Piše 'once again,Yoongi'
Bila sam užasnuta.Šta se dešava?Zašto tu piše Yoongi?
Sve mi se skupilo.Njegova smrt,moj san i sad prsten.Počela sam plakati i bila sam uplašena i osjećala sam se tako usamljeno.Kao da nema nikog na svijetu koga znam.Svi su oko mene stranci a ja ih ne mogu ni upoznati.
Ja:Ništa nije isto otkako te nema.Moj život je postao rupa.Prazan je,a samo ti fališ.Yoongi,molim te vrati mi se.Želim te pored sebe.
Plakala sam neko vrijeme i tako u suzama opet zaspala.
Skroz sam zaboravila naviti sat za posao.
Ustala sam jer me je probudilo zvono na vratima.Glava me je boljela jer sam puno plakala.
Otvorila sam vrata.
Nije bilo nikog.
Ja:Ko se to sad šali?Ionako nisam ok.
Ušla sam unutra i ušla u kuhinju.
Ja:Mama?
Mama:Jutro,kako si spavala?Jesi li gladna?
Ja:Otkud ti?
Mama:Kako misliš otkud ja?
Uhvatila sam se za glavu.
Ja:Da li sanjam?
Mama:Šta nije u redu Lena?Hoćeš li čašu vode?
Pružila mi je čašu i ja sam ju uzela.Prije nego sam se napila vidjela sam moj stari prsten,kog sam izgubila prije 2 godine,na svojoj ruci.Onog drugog nije bilo.
Sve mi se pomiješalo u glavi
Mama:Ako budeš stajala tu zakasnit ćeš na prijavu za posao.
Ja:Huh?Ah da,idem se spremiti.
Nisam znala o čemu se radi ali sam poput budale sva zbunjena otišla u sobu i obukla se te izašla napolje.
Uputila sam se ka svom poslu.
Građevina izgleda malo drugačije,kao da je renovirana.
Ušla sam u zgradu i na hodniku srela Miu.
Prišla sam joj i pozdravile smo se.
Mia:Kasniš.Mislila sam da nećeš doći.
Ja:Pa nisam ni planirala danas na posao.
Mia:Kako to mi-
X:Izvolite,koga trebate?
Pored je stajala Tina.Ona je kolegica s posla.Radi na recepciji.
Mia:Došle smo na razgovor o poslu,možete li pokazati gdje se nalazi direktorova kancelarija?
Tina:Naravno,pratite me.
Ja:Mia,kako misliš razgovor za posao?-šapnula sam joj dok smo išle iza Tine
Mia:Pa zašto smo inače tu draga Lena?
Ja:Pa već...
Tina:Ove djevojke su došle na razgovor za posao.Možeš li javiti šefu?-obratila se šefovoj sekretarici.
Sekretarica:Samo trenutak.
Telefonirala je.
Sekretarica:Trenutno ima nekoga unutra,morat ćete pričekati nekih 5 minuta.Možete sjesti tu.
Pokazala je na stolice pored zida.
Ja i Mia smo sjele a Tina je otišla.
Ja:Ne razumijem šta mi hoćemo od šefa..
Mia:Pa ne možemo ništa bez njega.
Nisam znala šta da joj kažem.Mi već radimo tu.Zašto se Tina ponašala kao da nas ne zna?Zašto se Mia ponaša tako.Zašto se osjećam kao da znam šta će se desiti uskoro?Sve ovo se već desilo.
Vrata kancelarije su se otvorila

Čekala sam trenutak ali nisam bila spremna.Nisam vjerovala u ono što treba da se desi.Ja sanjam.
Okrenula sam glavu u drugom smjeru da sakrijem svoje lice.Suze su same počele teći niz moje obraze.
Mia:I kako je prošlo?
X:Primljen sam,a vi kasnite.Trebalo je da ovo uradimo zajedno.
Mia:Sad smo tu.Žao mi je,ali Lena je kasnila.
X:po običaju.
Nisam slušala šta se dešava.Ovo je san.
Osjetila sam nečiju ruku na mom ramenu.Pogled je već bio na toj ruci...Prsten je na toj ruci.
X:Ej,šta je s nje?
Mia:Ne znam.
Stao je ispred mene.Gledala sam u pod.Sageo se i sklonio ruke s mog lica.
-Pogledaj me.Zašto plačeš?
Ja:Ti..
-Šta ja?Lena?
Ustala sam i zagrlila ga.
Ja:Yoongi.Nemoj me napustiti.
Počela sam plakati naglas.
Yoongi:Napustiti?Kako misliš?Gdje bih ja to otišao?
Šalio se ali je shvatio da ja stvarno plačem.
Yoongi:Lena,ne idem nigdje.Tu sam.Smiri se bebo.
Zagrlio me je
-Bebo-
Ta se riječ urezala u moje srce.Zašto mi to govoriš Yoongi?On nikad nikome ne tepa,on nikad nikome nije rekao da ga voli.Uvijek je bio hladnokrvan i to je ono što me je boljelo.Zašto je sad ovakav?
-Smirila sam se i pustila ga iz zagrljaja.
Ja:izvini..
Zbunjena sam.Šta ako je sve ono bio san?Šta ako se ovo stvarno dešava?...ali kako ja znam šta treba da se desi?Kao da sam bila u budućnosti.Ili sam se vratila u prošlost.Možda imam priliku zaustaviti njegovu smrt.
Mia je prekinula moje misli.
Mia:Hoćeš li ti posao ili ne?
Ja:Da,idem.
Yoongi je ostao ispred,a ja i Mia smo otišle unutra.
Razgovarale smo sa šefom.Pošto sam znala šta će sve pitati bila sam opuštenija nego prošli put.Sve je prošlo izvanredno.Primljene smo.
Iduće što će se desiti je da ćemo ja i Mia izaći iz kancelarije,ali Yoongija neće biti gdje nas je čekao.
Izašle smo i stvarno ga nije bilo.Sve sam više vjerovala da sam se stvarno vratila u prošlost dok je bio s nama.Ona poruka koja je bila uz prsten je stvarna.Moje želje se ispunjavaju.Ali da li će to biti tako ovdje i sad?Prsten je kod njega.
Mia:Gdje je on?
Yoongi je otišao da nam kupi po čokoladu u slučaju da nas prime.Kao da je i sam znao.
Ja:Ne znam.Možda je otišao do wca.Sjednimo tu i sačekajmo ga.

Komentarišite za nastavak.
Hvala vam što čitate i nadam se da postaje zanimljivije.