Once again - Min Yoongi

Chapter 26

Okrenula sam se.Yoongi stoji ispred vrata kuhinje.

Ja:H-hej?Otkud ti?
Yoongi:Jaehyun je sad bio..Kaže da si nam napravila ručak..a i nisam mogao prestati razmišljati o tebi.Moram da ti kažem šta je bilo a ti moraš da me poslušaš.
Ja:Taj Jaehyun...kako je nepredvidiv.Saslušat ću te,naravno.Htjela sam da mi objasniš.
Yoongi:Drago mi je da nisi odlučila da ne pirčamo.
Ja:Moram znati šta se desilo i tek onda mogu da sudim situaciji.Btw,gdje je sad Jaehyun?
Yoongi:Otišao je kod Jimina.
Ja:Aa.Baš je duša..znao je za nas i prije nego mu je iko mogao reći.
Yoongi:Znao sam da je drugačiji od ostalih...je li on genije?

Slegla sam ramenima.

Ja:Sjedni da jedemo.Ovaj put sam ja pravila jelo.

Sjeo je
Yoongi:Prije nego počnemo jesti želim da znaš šta se desilo.
Ja:Slušam.Želim istinu.
Yoongi:Onda kad smo išli u tržni i kad je sjela do mene,ja sam bio ljubazan..
Ja:Sjećam se.
Yoongi:Ona se oduvijek motala oko mene ali nisam imao nikakve veze s njom.Jutros u busu je pitala je li slobodno.Rekao sam da mi je drug upravo ušao u bus a ona je samo sjela rekavši da on može sjesti negdje drugo.
Malo prije nego si se ti okrenula rekla mi je da je pogledam i ja sam se spontano okrenuo prema njoj.Ostalo si već vidjela.Odmah sam je odgurnuo od sebe ali nisam znao kako da reagujem jer je to uradila pred tobom.Izašla si s Jungkookom a ja sam odmah ustao i sjeo pored Mie.Prije tog sam joj rekao da imam curu i Mia je čula i zaključila da si to ti.

-Pao mi je kamen sa srca.Vjerujem mu.Zaželjela sam da mi kaže istinu.Važno je da se nismo svađali i da ova atmosfera ne vodi ka lošem..nismo u gradu i nema šanse da ga auto udari.

Ja:Hvala ti što si mi objasnio.Znam da nikad ne bi to uradio..ali me je jako bolio taj prizor.
Yoongi:Stvarno mi je žao.Nisam ni ja očekivao.
Ja:U redu je.Želim i ja poljubac kasnije,kad jedemo.

Nasmijao se odmah.
[Yoongi POV]

Ja:Jedimo onda odmah sad
Lena:Prijatno.
Ja:Moja beba dobro kuha.
Lena:Jae je pomogao.
Ja:Zar je tako teško prihvatiti kompliment?

Lena se počela smijati.

Lena:Ne.Hvala ti.Kad budem kuhala za tebe bit će još bolje.Sad sam kuhala za sebe i njega.On me je napravio budalom..ali sam mu zahvalna.
Ja:Jae je dobra osoba i dobar prijatelj.
Lena:Jeste.
Ja:Jednom sam pomislio da mu se sviđaš..
Lena:Jae je tip kome ne treba cura.Trebaju mu samo olovke,papir i prijatelji.

U pravu je heh.

Lena:Već se osjećam čudno jer nema roditelja.
Ja:Gdje je Mia?Zovni je kod sebe.

Nastavio sam jesti

Lena:Ona je sa Jungkookom na spoju.
Ja:Šta?Stvarno?
Lena:Izgleda da ti Jaehyun nije rekao haha.Otišli su nakon posla.
Ja:Drago mi je radi Jungkookam.Rekao mi je da mu se Mia sviđa.
Lena:Samo meni nije rekao HM.Ali zato Lena ima Jaehyuna da prenosi sve.

Hahah taj Jaehyun je stvarno lud.
Šutili smo par minuta dok smo jeli.

[Lena POV]

Uskoro je vrijeme..možda za neke tri minute..Preživjet ćemo sve ovo.Sve je u redu.Hvala Bogu,uspjet ćemo.Želja djeluje.

[Yoongi POV]
Lena ne jede.Gleda u mene zamišljeno već više od dvije minute.
Napokon sam i ja pogledao u nju.
Osjećam kako mi je srce počelo ubrzano lupati.Šta mu je?

Ja:Ja..i..idem do kupatila.

Ustao sam i izašao na hodnik.
Srce je naglo ubrzalo da je boljelo.Stavio sam obje ruke na grudi pokušavajući da ga smirim.Ne djeluje.

[Lena POV]
Ja:Hej Yoongi?

Izašao je iz kuhinje ali nisam čula da je ušao u kupatilo.Kad sam ustala da izađem u hodnik čula sam kako je nešto lupilo.
Izletila sam na hodnik.

Ja:YOONGI!!

Suze su krenule da liju poput rijeke.
Pao je na pod.Vidim krv posvuda.Krv je išla iz njegove glave.Vidim krv i po komodi pored.Mora da je udario od to dok je padao.Sagela sam se i provjerila puls.Živ je.Hvala Bogu.

Ja:Želim da sve bude ok.Molim te.Molim te nemoj sad da me izdaš.

Odmah sam zvala hitnu.
Došli su ubrzo.

Ja:Je li živ?Recite da će biti ok.Molim vas.
Čovjek:Smirite se.Idemo da vidimo šta se desilo.

Stigli smo u bolnicu.
Stajala sam na hodniku.
Odveli su ga odmah na operaciju da mu zašiju glavu.Rekli su da postoji šansa i da ga ne spase i da očekujem najgore.Izgubio je mnogo krvi.Pored svega je preživio srčani.Do sad bi bio ok..samo da nije udario glavom..Udario se u nezgodno mjesto..potiljak.Vidjela sam nešto bijelo na mjestu gdje se udario.
Nisam prestajala da plačem.Kako se ovo desilo?Zašto?
Smrt dođe kad hoće,kome hoće,nenajavljena.
...

Komentarisite za dalje :)