Nevina|✔

1. Krvavi obračun

Život je u neredu, hajde da ga sredimo.

___________________________________________

20. septembar 2018; Njujork

Prigušena buka čula se u kući više klase naselja u Njujorku.

Samo komšije koje je interesovalo, tračare i neki bliži prijatelj je znao žučne rasprave bračnog para u toj kući. Mila Stjuart, godinama je trpela zlostavljanje svog supruga, Dejvida.

Šuškalo se o tome. Ali Dejvid je bio dovoljno uticajan da te glasine priguši. Mila je poneku modricu na sebi objašnjavala time da se povredila dok je čistila prozor ili dok da ju je dete svoje rođake slučajno igračkom udarilo u lice.

Kažete, zar ta jadna žena ne može da se razvede? Previše je bilo tu ucena, laži i prevelike cene da bi žena kao što je ona mogla da vodi normalan život.

Skoro pa je zaboravila kako je to imati isti. Neko mašta o novcu; ljubavi; savršenom poslu - Mila je samo jedno tražila od svog života. Sutra. Želela je da ima sutra.

Zar to nije podrazumevano, mislite se? Sunce mora da svane, dan mora da dođe i sutra mora da postoji. Mila u to nije verovala i za nju je svaki dan bio kao poslednji.

Svoj vrat je sakrivala maramama, a modrice na licu, šminkom. Na pocepanu usnu je tog jutra stavila crveni karmin.

Vreme je tog dana bilo lepo.

Dejvid je otišao na posao ranije, što joj je olakšalo posao. Mogla je slobodno da se šeta po kući, ode to terapeuta, frizera i na kratku masažu. Ništa tog dana nije ukazivalo na ono što će se dogoditi iste večeri.

Obukla je haljinu i stavila kratku maramu oko tankog vrata. Na nogama je nosila potpetice. Sjajna slika normalne žene višeg staleža sa uticajem. Gotovo savršeno.

Osim kapi prvi koja je umrljala tu belinu savršenstva. Da postoji beskraj ljubavi i čistine na svetu, ljudi bi opet primetili to zrno prljavštine. Mila Stjuart se sama uverila u to.

Tračarila je kod frizera sa radoznalim ženama koje su je komentarisale iza leđa, opustila se na masaži i posetila terapeuta za kojeg Dejvid ne zna. Niko nije znao da je njen beg od kuće zapravo beg od stvarnog života koji se odvija između četiri zida savršeno skupe kuće.

Parkirala je svoj džip na prilazu. Zatim se namrštila, primetivši skupi automobil marke Tesla na prilazu. Dođavola, pomislila je, to je Dejvidov automobil. Zašto se vratio ranije? Tek je sedam uveče.

Iskoračila je iz auta, pokupivši svoju torbicu sa suvozačevog sedišta. Zatim je pritiskom na dugme otvorila prtljažnik i izvadila kese stvari koje je kupila sebi. Sitne krpice koje svakoj ženi trebaju.

Onda je zaključala automobil pritiskom na isti i čvrsto uzdahnula. Pripremila se za ono što sledi. Nije drhtala. Gotovo je navikla da nakon svakog nenajavljenog izlaska Dejvidu, dobije pljusku po obrazu ili nešto gore.

Gurnula je ključ u bravu. Pokrenula je ključ za tristašezdeset stepeni i uhvatila bravu pa je povukla i gurnula vrata.

Očekivala je; Gde si dođavola bila, Mila?! Očekivala je Dejvidov besni izraz lica kada je nije zatekao kod kuće kada je došao i zamislila je kako se spušta niz stepenice, jureći ka njoj kako bi je zgrabio za kosu i povukao uza zid. Zatim bi sve kese poispadale iz ruku, dok bi je on psihički i fizički zlostavljao. Očekivala je bilo šta - vikanje, ispitivanje ili čak smirenu fazu Dejvidovu kada hladno kaže da se ne usudi da to ikada ponovi.