Nevina|✔

6. Uznemirena

Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćno kada se rodi, strašno kada ojača.

___________________

Mila je bila uzbuđena zbog onoga što joj je rekao Čez.

A to je da je njegov advokat na tragu rešavanja ubistva. Ona se samo nadala da nije neka slepa ulica. Ipak, završila je ovde, među ubicama i tek tada je primetila da ona ovde ne pripada. Bila je grešnica ali ne i ubica.

Prošlo je nedelju dana od njene poslednje posete i advokat se još nije pojavio. Predpostavljala je da je na tragu. Tačnije nadala se.

Čuvarka Harper ju je bez reči vratila u ćeliju tog dana posete. Grubim glasom je viknula da se otvori Milina ćelija, tačnije viknula je broj ćelije, nakon čega se začulo bučno zvono. Rešetke su se onda pokrenula i Mila se okrenula ka Harper. Harper ju je istog trenutka prihvatila za ruke i odvezala joj lisice. Onda je Mila ušla u njen prostor koji deli sa svojom cimerkom, koja je i dalje ležala na svom krevetu.

Harper je onda viknula ono grubo zatvaraj! čoveku iza zida, zaštićenom od pobesnelih zatvorenica i rešetke su se opet pokrenule, odvajajući je od sveta. Mila se osetila kao da je neko odseca od univerzuma ili ispaljuje u svemir. U crnu rupu.

Uprkos tome, i dalje se držala kao davljenik za slamčicu - nadajući se da će uskoro izaći odavde. Jer je osećala kao da će uskoro puknuti ovde. I to nije bilo dobro.

Izgleda da se baš to i desilo.

Bilo je vreme ručka. Zatvorenice su stajale u redu i čekale na bljutavi ručak koje su morale da pojedu kako bi imale snagu da nastave sa propalim životom. Ispred Mile je stajala žena poznata po tome da ima problema sa besom i da je poslednjoj koja joj se zamerila, odgrizla uvo. Strašno, znam, ali ima i gorih stvari u zatvoru.

Iza Mile je stajala ona koja se uvek čačka i provocira. Obična provodadžinica koja misli da je neko i nešto u zatvoru. Ona je ta koju je Mila često viđala u serijama i filmovima, ona glavna koja zbije šale i zavodi red. Ona sa povlasticama.

Zato joj nije bilo jasno šta se dešava kada joj je prišla. Zvala se Megan i imala je samo jedan cilj - da zajebava.

"Kako ide ribo?", upitala ju je Megan dok su čekale u redu. Mila je uzdržano i usiljeno odgovorila.

"Super."

"Znaš, teško da je super s obzirom na kakvom se mestu nalazimo. Ako ti treba nešto, obrati mi se", bila je to lažna ponuda i to se čulo u Meganinom glasu. Mila je to znala i uzvratila je.

"A šta bi pobogu moglo da mi treba od tebe?", rekla je izgledajući pomalo gadljivo i ljuto, što je Megan podstaklo da nastavi.

"Misliš da ti neće trebati? Uskoro ćeš saznati zašto bi trebala da se držiš u krugu svih, ribice", bila je to opaska, koju je Mila prećutala. Bila je uznemirena zato što advokata nema, bila je nervozna i povrh toga imala je osećaj kao da puca sa svih strana.

Zato, kada je jedna od Meganinih ulizica namerno a kao slučajno prosula jogurt u prolazu po Mili, to je bila kap koja je prelila čašu.

Ulizica se smejala, a naivno i lažno se izvinila.

"Izvini, htela sam", odgovorila je devojka, unoseći se Mili u lice. Jogurt se slivao sa Miline majice, natapajući istu. Devojke oko njih su primetile koškanje.

Devojka se onda na svoj čin zadovoljno okrenula. To je bilo na njenu nesreću. Znate onu poslovicu što kaže, nikada nemojte neprijatelju okretati leđa. E to je bila fatalna greška.

Mila je onda iznervirano pružila korak i uhvatila devojku za kosu koja je bila u repu. Ova je zacičala, kada ju je Mila povukla na pod. Devojka se prosula koliko je duga i široka.

Onda je nastao haos. Jedna od zatvorenica započela je sporednu tuču, razbacujući se hranom dok je Mila sada već bila na ovoj devojci. Sela je preko nje, zadavajući joj pesnice i šamare. Katastrofa je vladala, dok se žamor i vriska širila po kantini.

Mila je zadavala takve povrede devojci da je ova počela da krvari. Lice joj je bilo izgrebano i usna joj je napukla. Devojka nije stizala da se odbrani od pristiglih udaraca.

Mila se osećala izdanom. Sav bes je iskalila na devojci koja je samo slušala svog vođu - Megan. Prvo, majka ju je napustila i otac joj je umro. Onda se udala za psihopatu i zlostavljača. Nakon toga joj je svaljeno ubistvo istog tog čoveka koji joj je uništio život. Ona zna da ako je želela da ga ubije, uradila bi to na mnogo gori način - tako da pati dugo dugo vremena.

Kada je čuvarka skinula Milu sa devojke, a tu istu povukla sa poda druga čuvarka, ova je bila izbezumljena i dovoljno isprebijana. Mila se otimala dok joj je ova grubo vezivala lisice, pribivši je grudima uz sto kako bi je smirila.

Nakon toga ju je odvela u samicu koja joj je određena na tri dana. Mila je doživela nervni slom i to ne zato što je završila ovde gde jeste - već zato što se osećala potpuno izgubljenom. Ruke su joj bile modre i ranjave. Ni to je nije toliko bolelo kao uznemirenost koju je osećala.

Tada je prvi put shvatila da nikada nije imala kontrolu nad svojim životom. Prvo je njime upravljala majka, a onda Dejvid.

I onda je odlučila da uzme stvari u svoje ruke, pre nego što sve ode dođavola.

"Imaš posetu. Ponovo. Izgleda da si baš popularna ovde", reče zajedljivo Harper, kada je Mila tri dana kasnije izašla iz samice.

Mila je ignorisala opasku i dopustila Harper da je odvede u salu za posete. Odvela ju je dugačkim hodnikom kao i uvek, ali ovaj put joj nije skinula lisice. Samo je otvorila vrata i sačekala da Mila korakne unutra, nakon čega je grubo zatvorila metalna vrata za njom tako jako da se začuo odjek.

Imala je šta i da vidi kada je ušla. Tačnije, koga.

"Praviš probleme, ha? Kao i uvek", rekla je dotična osoba, dok ju je Mila mrsko posmatrala. Izgledala je... otmeno. Fensi. Bogato. Kao da ne pripada ovom prostoru.

Mila je onda zajedljivo progovorila.

"Zdravo Sandra."