Nevina|✔

2. Optužena

Ti si nered, priznajem i prezirem te na najbolji način.
-Koko Ginger

___________________________________________

21. septembar 2018; policijska stanica u Njujorku

Policijska stanica je vrvela.

Privedenih ljudi, pijanica, narkomana, dilera bilo je na sve strane. Mila je sprovedena kroz sam glavni deo stanice i odvedena u sobu za saslušavanje. Uveli su je u zvučno izolovanu sobu sa staklenim zidom iza koga je znala da se nalazi onaj koji postavlja pitanja.

Preko puta nje se smestio policajac koji je imao fasciklu spremnih pitanja ispred sebe koja je čekao da postavi. Mila je sedela preko puta njega sa lisicama na rukama i u istoj onoj haljini umrljanoj od muževljeve krvi. Policajci su bili suzdržani i hladni. Situacija je bila i više nego ozbiljna.

"Dakle", progovorio je policajac koji ju je saslušavao. Prekrstio je ruke na grudima i ispitivački je pogledao. Mila je pokušala da smiri lupanje srca u grudima i pogledala svoj izraz lica u staklu iza policajca. Izgledala je umorno, iscrpljeno i imala je užasnu glavobolju.

Nalazili su se već satima u sobi i nije mogla više da izrži. Lisice su joj se uporno usecale u zglobove i što je više pokretala ruke bilo je još gore. Usta su joj bila suva kao barut.

"Ne želiš da priznaš ubistvo svog muža koje si počinila četiri sata i trideset tri minuta ranije?", upitao je, nalaktivši se na sto i približivši lice njoj. Mila je i dalje sedela naslonjena na stolicu sa nepokolebljivim izrazom lica. Nakašljala se.

Četiri ipo sata se nalazim ovde? Pomislila je. Čoveče.

"Ne mogu da priznam kada nisam počinila nikakav zločin", odgovorila je po ko zna koji put. Policajac je iznervirano lupio dlanom o sto, na šta se ona trgla i uzvratila.

"Želim svog advokata. Odmah. Dosta ste me zavlačili", govorila je isprekidano, "Imam pravo na advokata, jedan poziv, čašu vode i slobodu korišćenja ruku. Ne čekam više ni sekunde", odgovorila je čvrsto i odlučno, pitajući sebe što to nije odgovorila ranije.

Policajac ju je predajnički pogledao pa zatim podigao pogled ka kameri u uglu sobe, koja je snimala čitav njihov razgovor i svaki korak. Sekundu kasnije je odvratio pogled i ustao. Zatim je prišao, izvadio ključeve iz džepa i odvezao joj ruke. Bolno je protrljala zglobove kada je sekundu kasnije policajac izašao sa istom fasciklom iz sobe, po ko zna koji put. Znala je da će se kroz par minuta vratiti sa istom pričom.

Ispričala je od početka do kraja. Kako je bila celog dana van kuće, ispričala hronološkim redom kako je posetila prvo frizera, zatim terapeuta, otišla u šoping pa onda se vratila kući. Policajci su nakon te priče, ostavili je u sobi za ispitivanje i izašli. Kroz sat vremena su se vratili sa pričom da je lagala. To ju je ubijalo.

Dok se ona vrtela na neudobnoj stolici, posmatrala svoj jadni izraz u ogledalu iza koga se verovatno nalaze ispitivači, mislila je na to kako je moguće da je optuže za ubistvo svog muža? Kada su joj to saopštili - da će je okriviti za ubistvo iz nehata - započela je sa rečenicom: Da li vi znate... htela je da kaže, da li vi znate da me je taj čovek godinama zlostavljao?

A onda je ukapirala. Ako bude rekla svaku pojedinost njihovog odnosa, istog trenutka će je optužiti za ubistvo. Bila je nevina, a kriva. Bila je zlostavljala od strane svog muža i ako im to bude rekla, ispašće da je to razlog ubistva - osveta za dugogodišnje zlostavljanje.

Policajci su se onda zapitali šta je dalje htela da kaže. Od tada nije progovorila više ni reč. Shvatila je da je nešto veliko u pitanju kada se na vratima sobe glavom i bradom pojavio advokat. I to ne njen advokat, koga je ona imala - već porodični advokat Biman porodice. Advokat i najbliži prijatelj Čeza Bimana.