Nevina|✔

10. Slobodna

Smrt je mirna, laka. Život je teži.
-Stefani Majer, Sumrak

___________________________________________

Šta je to sloboda?

Sloboda je kada ptica leti raširenih krila. Sloboda je kada možemo otići gde god poželimo, sa kim god poželimo. Sloboda je život.

Konačno. Ja sam slobodna.

Onog trenutka kada sam nakon tri meseca tame u zatvoru po prvi put upoznala sunce po popodnevnom letnjem vazduhu, osećala sam se kao da sam se preporodila.

Kada je čuvarka Harper otvorila vrata zatvora koja su zaškripala, nikada mi draži nije bio taj zvuk. Kao da ima razlike u zvukovima kada neko zatatvara vrata i kada ih otvara. Toliko sam bila srećna u tom trenutku, da sam poželela da zagrlim Harper. Da ne znam kakav je mrgud zapravo.

Predala mi je svoje stvari koje su mi oduzeli kada sam došla - sat, narukvicu i burmu. Sat i narukvicu sam zadržala jer sam ih kupila svojim novcem dok sam još radila. A znate šta sam uradila sa burmom?

"Zadrži je", rekla sam naposletku, obraćajući se Harper i gurnula burmu po kliznom drvenom pultu. Pogledala me je sa sjajem u očima koji se u zatvoru ne vidi i već sam joj videla dolare u očima.

"Meni više ne treba, a i dobićeš dobre pare za nju. Kupi nešto sebi ili znaš šta?", obratila sam joj se, kada mi je sinula ideja na pamet. Pokazala sam joj rukom preko pulta da mi se približi kako bi joj tiše rekla. Staklo nas je razdvajalo ali me je svejedno jasno čula.

"Idi odavde. Sa novcem sa kojim ćeš dobiti od ovog prstena možeš otputovati u drugu državu i započeti sasvim nov život sa ćerkicom. Poslušaj me, nećeš se pokajati", posavetovala sam je, spomenuvši usput ćerku njenu za koju su ponekad spominjali među zatvorskim zidovima.

Okrenula sam se i zakoračala ka vratima, kada me je njen glas zaustavio. Ovoga puta bio je nežniji i mekši.

"Sjuartova!", doviknula je za mnom.

"O'Brajen zapravo. Prezime mi je O'Brajen", rekla sam joj sa osmehom, okrenuvši se ka njoj i nagovestivši da se više ne prezivam Sjuart.

"Tako je. O'Brajen", rekla je, ispravivši se sa osmehom.

"Hvala ti. Retka si osoba. Poslušaću tvoj savet", to je bio prvi i poslednji put kada je Harper razgovarala sa mnom kao sa prijateljicom ili poznanicom.

"Nadam se da ćeš pronaći mir!", doviknula je za mnom, dok sam napuštala oronule i mračne zidove.

"I ja se nadam, Harper. I ja se nadam", rekla sam sebi, izlazeći.

I tu, tik nadomak pustinjskog puta i ostatka sveta - nalazio se Čez. Bio je u jednostavnoj majici i pantalonama, dok je na glavi imao kačket. Zastala sam, posmatrajući ga.

Stajao je naslonjen na zadnji deo Mustanga, mog omiljenog. Boja mu je bila crvene boje, a model je kabriolet i ovaj put je krov bio otvoren. Čez je ruke držao u džepovima i iako mu je kačket bacao senku na oči, mogla sam da vidim da mi se smeši.

Tada sam potrčala.

Prihvatio me je u zagljaj, zagrlivši me kao da me nikada više neće pustiti. Baš ono što mi je trebalo. Jedino što mi je ikada trebalo. I tada sam zaplakala. Ne jer mi nije drago, već jer mi se san ostvario.

"Rekao sam da ću te izvaditi odavde, zar ne?", podsetio me je, a ja sam se prisetila na to kako je to zapravo uspeo.

Bilo je to kada me je Sandra ponovo posetila jer sam poslala poruku preko zatvorenica sa kojima je u kontaktu da moramo da se vidimo. Nije znala da je naš razgovor koji vodimo snima policija i advokati, zajedno sa Čezom. Čez je iskoristio svoj uticaj i dobio dozvolu od policije da snima razgovor.

Tada mi je prizanala sve. Prvo je naredila svom čoveku da ubije Dejvida jer nije mogla sama da uradi to i namestila je dokaze koji upućuju na mene. Uradila je to kako bi razdvojila Čeza i mene, iako je znala da nikada neće moći da ga ima.

Policija je upala iste sekunde i uhapsila je.

Rečenica koju sam joj rekla sam sigurna da će zauvek pamtiti dok bude trunula među zidovima: "Ne zatvaraj oči čak ni kada spavaš. Zaklaće te na spavanju jer znaš, niko ne voli izdajnike."

Čezov advokat mi je na dan mog oslobođenja rekao da će Sandra dobiti između dvadeset do četrdeset godina zatvora. Nije dovoljno, ali je pravda bar zadovoljena. Uhvaćen je ubica čoveka koji me je godinama zlostavljao. Koliko god da ga mrzim, mislim da nije zaslužio takvu smrt.

Ali kažu da svako na kraju plaća za svoje zločine.

"Rekao si", odgovorila sam mu, sa osmehom. Obrisao mi je suze sa obraza i poljubio me.

"Volim te, nadam se da znaš to. Jedina si u mom srcu", rekao je nežno.

"Znam. Volim i ja tebe, Čeze", rekla sam i privukla ga u jedan sočan i slasan poljubac.

"Baš kao što si obećao", rekla sam između poljubaca, misleći na to što je obećao da će me čekati sa Mustangom.

"Tvoj je u potpunosti", rekao je i ubacio mi ključeve u ruke. U sledećem trenutku sam brzopleto ušla u auto, jedva čekajući da začujem taj zvuk predenja motora.

Pokrenula sam auto, uživajući u svemu. Čez je prebacio ruku preko mog sedišta i poljubio me u rame.

Pogledala sam napred. Put je okolo bio šljunkovit, a ispred nas je bila budućnost. Nije kako gledate sliku, već koliko je gledate. Ponekad morate da gledate iz drugog ugla da biste shvatili celu priču. Nikada nećete znati kako je bilo meni ali je bitno da znate - ni ne želim da znate - ali bitno je da shvatite da Vam život pruža samo ono što možete da podnesete.

I budite sigurni da šta god proživljavate, postoji neko ko proživljava nešto gore. Zapamtite to.

Dala sam gas, a sparni vazduh je počeo da mi mrsi kosu.

"Gde idemo?", upitala sam.

"Do kraja sveta", odgovorio je, zaista spreman na to isto koliko je i ja.

I, šta ako otkrijemo da ono što se krije ispod površine može uništiti čitav naš život? Pronađemo krivca.

Dolazim iz sveta u kome se krvlju plaća sve, a jedini način odustajanja podrazumeva odustajanje od sopstvenog života. Kažu da postoji kazna za sve i jedno je sigurno - biće krvi.

Bila sam kriva i nevina. Supruga i ljubavnica, izdajnica i pokajnica. Ponizna i pokorna. Svetica i grešnica u jedno, ali ne i ubica.

Ja sam Mila, optužena za ubistvo svog supruga i ovo je moja priča.

Mislite da me poznajete? Razmislite ponovo.

- K R A J -

___________________________________________

Šta mislite?

Nadam se da ste izvukli bar neku pouku jer sam to i htela. Ljubim Vas i čujemo se u mojoj sadašnjoj priči Moj opaki milioner.