Nevina|✔

9. Srećna

Nemoj čekati na konačnu presudu, ona se dešava svakodnevno.
-Albert Kami

___________________________________________

Konačno.

Čez je došao. Mila ga je konačno videla. I mogla je da uživa u njegovom prisustvu, dozvolivši sebi da se na kratko psihički odalji od svega što je čeka kada se vrati u ćeliju.

"Šta se desilo? Kreni ispočetka", započeo je, smestivši se preko puta nje. Prošao je rukom kroz ugalj crnu kosu i plave oči fokusirano uperio u nju. Iz stava i pogleda mu se ocrtavala ljutnja na ono što je video.

"Recimo tvoja ženica ima prijatelje u zatvoru. Prijatelje koji poznaju prijatelje", započela je mrzovoljno, nalaktivši se.

"Sandra? Šta ona ima sa ovim?", namrštio se i nagnuo ka njoj. Onda se Mila nagnula takođe ka njemu, bacivši pogled ka vratima. Kroz mlečno staklo nije videla nikoga, a ispod vrata nije videla senku. Stražarka Harper verovatno je stanala par metara od vrata pa je Mila tiše nastavila.

"Sandra je sve namestila."

"Molim?", Čez Biman je na Miline reči povisio malo ton i raširio zenice, u neverici.

"Tako je. Tvoja žena mi je smestila ubistvo", započela je, naslonivši se na klupu, "Recimo da mi je poslala srdačne pozdrave u zatvoru, obavestivši me da nema šanse da izađem odavde", nakon njenih reči, Čez se zamislio.

"Mora da je prokleto sve zamislila. Drugačije ne mogu da smislim", rekao je, protrljavši bradu staru nekoliko dana koja ga je činila starijim.

"I mora da ima jebeno dobar alibi, čim je bila dovoljno hrabra da mi se smeje u lice kako nikada neću izaći odavde i da ona neće biti uhapšena", zaključila je Mila. Čez se složio, klimnuvši.

"Šta je tačno rekla?", Čezov pogled je letimično prošao po prostoriji, dok je razmišljao.

"Izazivala me je, dosta, i spomenula je da želi da mi pruži pomoć.", zatim je dodala, "Kao i to da zna za nas. Rekla je da zna za jedanaesti septembar. Kada je to rekla, prilično sam sigurna da zna za sve."

"Ta jebena kučka", rekao je Čez ljuto, blago udarivši pesnicom u sto.

"Znala je sve od početka, zar ne?", upitao je očigledno, na šta je Mila podigla pa spustila obrve u pozitivnom odgovoru.

"Za dva dana mi je brakorazvodna parnica. Advokat je blizu nečega i potrebno mu je ime da bi povezao tačke. Konačno čemo rešiti ovo", pozitivno je nastavio.

"Jesi li siguran? Mislim...", nesigurno je nastavila, kada ju je Čez prekinuo tako što je stavio ruke preko njenih.

"Siguran sam. Sada kada znamo ko je to uradio, sve će biti lakše", razmislio je pre nego što je nastavio, "Imala je i saučesnika, siguran sam u to. Nije mogla sama sve da odradi i da je htela", logično je zaključio.

"Imaš nešto na umu?", podigla je obrve, ukrstivši prste sa njegovim.

"Recimo", rekao je uzbuđeno, što će konačno moći da izvuče ljubav svog života iz zatvora, "Poslaću terapeuta da te pregleda, dok ja radim sa advokatom na slučaju. I nemoj slučajno da si me odbila", prekinuo ju je, baš kada je htela da odbije terapeuta.

"Znaš, čak i sa svim tim modricama i bez šminke i sa zatvorskom odećom - i dalje si najlepša žena na svetu", promenio je temu, kako razgovor ne bi bio depresivan i monoton. Mila se slabašno osmehnula.

"Oh, Čeze Bimane", započela je olako, "Volim i ja tebe", na te njene reči je on poljubio njen dlan. Jednom. Dvaput. Triput.

"Izlaziš odavde u najkraćem roku, obećavam. Onda ćemo ispuniti tvoj san - imaćemo kuću pored obale, sa drvom narandže i ljuljaškom u zadnjem delu dvorišta. Ford '89 će biti parkiran na prilazu dok ću ti ja masirati stopala na travi dok ispijamo đus i jedemo sendviče", ispričao je njen životni san, koji mu je jednom prilikom rekla dok su proveli zajedno vreme na navodnom poslovnom putovanju. To mu je ispričala ujutru, u krevetu kada me ju je upitao šta želi u zajedničkoj budućnosti.

To je prvo što joj je palo na pamet, a izgleda da je stvarno to želela.

"Ti si izgleda stvarno rešio da me otmeš, zar ne?", to ga je nasmejalo, što je Milu razveselilo s obzirom da nije skoro videla nasmejano lice. Pogotovo ne Čezovo. Osećala se... srećno. Ispunjeno. Potpuno. Nakon toliko dugo vremena.

"A ti to voliš", uzvratio je, na šta mu je ona uzvratila osmeh.

"E tako", pokazao je prstom na njeno nasmešeno lice, "Samo mi se tako smej i meni ništa više ne treba", dodao je. Mili su u sledećem trenutku zasuzile oči i jedna suza joj je skliznula niz obraz. Čez ju je munjevito obrisao.

"Nikako. Nikako ti neću dozvoliti da plačeš. Pogotovo ne ovde i pogotovo ne zbog ovih ljudi", rekao je, dok su joj suze navirale, "A sada obriši te suze i saslušaj me. Imam nešto u planu", rekao je pokeraški i odbrambeno.

Mila je obrisala mokre obraze i šmrknula, pokušavajući da se sabere. Pogledala je u Čeza, kada je on procenjivački nastavio.

"Potrebno je jednu poslednju stvar da nastaviš kako bi izašla odavde. Koliko god dokaza da imamo, potrebna je Sandrina potvrda da je ona kriva."

"Razumem. Šta trebam da uradim?", uzdahnula je, pre nego što je progovorila.

"Potrebno je da se jednom, po poslednji put vidiš sa Sandrom."