65 Days|j.hs|✔️

12.

Ležim u krevetu i razmišljam.. Zašto mi je opalio šamar kad sam pomenula Hobija... Mog Hobija....

obraz mi gori.. tako me boli..

Rekao je da se zove Namjoon (ne hejtam joona nasuprot, obožavam ga, ali prosto takva je priča)

Šta li ću ja još doživeti dok budem bila ovde..

Čula sam otvaranje vrata.. nisam pogledala ko je gledala sam u plafon..

"i da li si razmislila o tvom milom i dragom Hobiju?" rekao mi je sa nekim iritantnim glasom.. (kao što rekoh ne hejtam ga.. sve je stvar knjige)

kada sam to čula sela sam.. "ne uzimaj ga u tvoja prljava usta.." rekla sam jako ljuto..

"a vidi neko se ljuti jer je izgubio dečka.. ahhh kako si samo slatka.." prišao mi je dotakao obraz.. nežno..

"ne dodiruj me" udarilasam njegovu ruku.. on se naljutio uhvatio silno moju majcu i približio me sebi..

"ovo je igra i igraš kako ja sviram jel ti jasno" para mu je izlazila iz ušiu koliko je bio ljut..

"ma kako da ne.." rekla sam hladno i zakolutala očima..

udario mi je još jedan šamar..ja sam pala na krevet

"milom ilo silom dušo" uhvatio me je za bradu i odigao me teko da ga gledam..

"ne zovim me tako.!" podigla sam ruku da bih ga udarila, ali on mi je jako stegnuo ruku.

Mislio je da ću da ga molim i kukam da me ne steže, ali se prevario imam ja obraz..

posle nekoliko minuta me je pustio i izleteo iz sobe..

"Uff" uzdahnula sam dok sam držala crvenu ruku..

Evo novig dela.. ne hejtam joona kao što sam napisala prethodna dva puta..

vot/com

❤😁😉