65 Days|j.hs|✔️

30.

tresu mi se ruke... plašim se da otvorim..

možda je nešto što ne želim da vidim..

previše me je strah...

šta bi mi dao... zašto...

htela sam zauvek lepo da sanjam...

zauvek..

plačem a ne znam zašto..

gledam u kutijcu....

otvoriti ili ne?

pitanja koja mi se vraćaju po glavi...

tako se plašim, ali sam tako radoznala...

zanima me..

povukla sam mašinu, logično, odvezao se...

još jedan korak..

još jedan jebeni korak, koji ne smem da uradim...

ali..

imam osećaj da moram..

pogledala sam na sat i već je prošlo četiri sata

ne znam šta treba da uradim...

otvoriću pa šta mi bog da...

svojim drhtavim rukama sam polako uzela kutiju...

uzdahnula duboko..

polako sam je otvorila...

kada sam je otvorila videla sam nešto najlepše...

zbog čega su mi suze krenule...

suze radosnice..

u nutra se nalazio prsten...

divan verenički prsten..

jako je skup...

vidi se da je od belog zlata..

"Hoseok... " rekla sam kroz suze...

Vot/com