Hodam ne znam koliko dugo..
prestala sam da plačem, što je dobro.prvi put volim nekoga, prvi put plačem zbog nekoga..
čudan je to osećaj voleti pa izgubiti..
izvadila sam cigaru i zapalila je..
povukla sam dim i nastavila..
do duše pratio me je hoseokov auto.. koji sigurno ne vozi sam..
bio je dosta iza mene, ali dobro zapažam pa vidim sve.
šta da radim.
izvila sam osmeh na trenutak..
posle toga sam hodala još dugo i naišla..
"stanica"
autobuska stanica..
potrčala sam..
pogledala red vožnje koji je bio tu..
"znači 105"
progovorila sam to i posle toga nisam čekla dugo i pojavio se..
uletela sam
"koliko od prilike do predzadnje stanice.." pitala sam vozača..
"pa oko sat ipo" rekao je i klimnula sam glavom..
sela sam blizu da bih mogla da izletim kada stane..
na retrovizoru sam idalje videla njegov auto..
prevrnula sam očima.
"nek se nosi" promrmljala sam..
evo novog dela..
vot/com
❤⚡🐁
YOU ARE READING
65 Days|j.hs|✔️
Fanfiction[Complete] To su bili jedni od najgorih dana u mom zivotu koje cu pamtiti po dobru jer sam upoznala njega. +18 Upozorenje: Priča sadrži Smutove i psovanje.. Uživajte😁❤😉