Kafa, začini i druge poslastice

115 12 9
                                    

Status: voidstiiles_

Zanr:komedija, moze i romansa ako zelite da ubacite, moze da ima i drame u sebi

Cover:

Cover:

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Opis:

U sred Pariza postoji jedan kafić. Taj kafć je plav. Plav kao...nebo, ili možda more. Zove se Plava ptica, i u tom kafiću rade aždaja, puž, andjeo,ajkula koja sluša Mozarta, divlja svinja i kropmir. Oni su zapravo normalni ljudi, ili možda nisu (nije još ispitano). Svaki dan u Plavoj ptici se nešto zapali, razbije ili ukrade. I za to definitivno nisu krive mušterije. Policija njihovu adresu zna napamet, a vatrogasna služba veći ima spremljenu jedinicu samo za njih. Svakako se može reći da nijedan dan u Plavoj ptici nije dosadan.

 Svakako se može reći da nijedan dan u Plavoj ptici nije dosadan

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Prvo poglavlje

Dragi profesore

Dragi profesore koji ocenjuje moj rad.

Dugo sam razmišljala kako početi ovaj projekat i rešila sam da odmah predjem na stvar da vas ne bih mnogo (smara) dosadjivala.

Radim u kafiću Plava ptica. Možda ste čuli za njega, prilično smo poznati...po tome što smo najgori. Nije to zbog hrane ili pića, zapravo mislim da imamo nabolju kafu u celom Parizu. Higijena nam je isto dobra. Poslednji put sam pacova videla kada je ne tako bistar dečak pomislio da je dobra odeja držati pacova kao kućnog ljubimca. Uneo ga je u kafić, hvala bogu u kavezu, i ostavi ga da čami na stolu dok dečak i njegova mama jedu kolače.

Najgori smo po tome jer našu poslugu sačinjava vrlo čudan sklop ljudi, i ja naravno nisam izuzetak. Istina niko nije savršen, svako greši i na kraju nauči nešto od tih grešaka. Mi nenaučimo ništa, mislim da je najbolje reći da nas nije ni briga. I dalje ne znamo gde se nalazi protiv požarni aparat, hemikalije ne bi trebalo da se mešaju sa hranom, ako neko nešto zaboravi ne znači da je to automatski postalo naše i ne treba se svadjati sa mušterijom jer je MUŠTERIJA UVEK U PRAVU (što je u 99% slučajeva nije tačno).
Jedini razlog zašto nas gazda još uvek nije otpustio...zapravo ne znam razlog
Moguće da ga je pomalo strah od nekih pojedinaca u našoj grupi, a možda njegova ćerka ima neke veze sa tim. Svaki dan posle fakulteta ona dolazi u kafić, naručuje isti kolač sa malinama i čita novo izdanje Cosmopolitana.
Najviše od svega voli da nam nabija svoj privilegovani život na nos i da kritikuje svaki mogući postupak. To joj dodje kao neki izduvni ventil jer joj je život na privatnom fakultetu "mnogo težak".
Niko je ne voli.

Inspiracioni KutakWhere stories live. Discover now