Nešto sam razmišljala... Wow, ja sam razmišljala? Čime, pitam se? Okej, začepiću.
Nego, kontala sam nešto o pisanju i tako tome. I mean-puno sam se posvetila tome. Nije kao da sam ja na wattpad'u napisala 10 priča ili nešto, ali ja već imam 15 napisanih priča na mobitelu. No, nije poenta u tome. Nego sam se ja mnogo promijenila zbog toga. Počela sam da čitam mnogo više nego prije. Zanemarila sam druge stvari i stavila pisanje na prvo mjesto... Mislila sam da ću moći nešto da postignem sa tim, no sada sam shvatila da moram stisnuti kočnicu... Jako.
Posvetila sam se i muzici...
No nisam onome čemu sam trebala, a to je škola.
Vratiću se pisanju za sebe i to mi više neće biti obaveza. Ne mogu se više svaki dan nervirati kada ne dobijem ništa za uloženi trud. Ne mogu... Zaista. Posvetiću se više učenju i stvarima koje će mi trebati u životu.
Pisanje nije za mene.
Pjevanje nije za mene.
Sviranje gitare nije za mene.
Pisanje pjesama nije za mene.
I ćao.
Završiću Two Pieces samo zbog jedne osobe koja je sada u Raju, a nije me briga ni da li će to neko pročitati.
Nema potrebe da oduzimam i moje i vaše vrijeme.
A wattpad bih obrisala, no krivo mi je kada ne ostavim komentar na pričama cura koje zaista znaju pisati.
I ne pišite mi komentare. Molim vas. Samo želim da ovo pročitaju oni kojima je stalo do mene. Ako ih uopšte i ima.
I ne pokušavajte da mi govorite suprotno ili nešto takvo, jer nisam glupa. Ne mažite mi oči glupostima.
Bye. Bye. xo
