Koncern 2: Naručeni 🔚

13. Nestala je

Plavuša se spremala za večeru. Obukla je crnu haljinu, širu u donjem dijelu kako joj se ne bi ocrtavalo oružje koje je pričvrstila uz bedro, obula svoje čarobne štikle s promjenjivom petom kako bi kasnije u njima mogla trčati ako treba, a u torbicu je natrpala naizgled sve ono što jedna dama nosi na večernji izlazak. Samo što ruž nije bio samo ruž, puder nije bio samo puder, olovka nije bila samo olovka. Nasmijala se samoj sebi u ogledalu. Osjećala se tako bondovski, samo što je njezin M bio kruti Damir.

Iz sobe je izašla u osam i deset i ležernim se korakom zaputila prema restoranu. Maestro je čekao za istim onim stolom za kojim su ručali. Znala je da je taj stol sigurno opremio nekim mikrofonima, ali to je bilo dobro. Imat će više od jedne snimke njihovog razgovora.

Večera je tekla kako je i predvidjela, razgovor očekivan, kao i njegovo udvaranje. Još nije smislila kako da mu uzme DNK, ne može mu jednostavno reći da zine i gurnuti mu u usta vatirani štapić. Da barem uzme žvaku. Ili...

- Šteta što je ovdje zabranjeno pušenje, volim zapaliti nakon večere, uzdahnula je.

- Tko kaže da je zabranjeno? Za moju gošću nema zabrana, važno je uzvratio i mahnuo konobaru.

- Nadam se da ćete mi se pridružiti, nezgodno je da samo ja dimim.

- Naravno.

Konobar je ubrzo dotrčao s pepeljarom i njegovim marlborom. Ponudio ju je.

- Hvala, ove su mi prejake, odmahnula je i iz torbice izvadila davidoff slims te se lagano nagnula da joj pripali.

- Draga moja Helena, jesmo li se dogovorili?, promuklim glasom pitao je Maestro.

Klimnula je.

- Dobro, onda predlažem da završimo poslovni dio večere i da prijeđemo na upoznavanje.

Upitno je podigla obrvu: - Upoznavanje?

- Znate dobro na što mislim.

- Žao mi je, nismo se razumjeli. Moj suprug je star i nemoćan, ali to ne znači da ga varam.

- Ma dajte, molim vas, tako lijepa mlada žena sigurno ne živi bez ljubavi.

- Tko kaže da u mom životu nema ljubavi?

- Znači, imate ljubavnika?

- Nisam to rekla, rekla sam da imam ljubavi. A sada ću vas pozdraviti. Ovdje je moj kontakt, dodala mu je elegantnu zlatnu vizitku samo s imenom i brojem mobitela.

- Zvat ću vas.

- Budite brzi, sutra se vraćam kući.

Ustala je i u tom trenutku zateturala, primila se za stol i povukla stolnjak i sve što je bilo na njemu. Polako je padala zajedno sa stvarima, a potom je munjevito spremila njegov opušak.

- Helena, jeste li dobro?, zabrinuti Maestro naginjao se nad nju, a svi u sali buljili su u scenu.

- Sad mi je dobro, zavrtjelo mi se. Ispričavam se zbog ove neugodnosti, polako je ustala uz njegovu pomoć.

- Dajte da vas otpratim do sobe.

- Hvala, u redu sam. Vidimo se ujutro, nasmiješila se i lagano krenula iz sale. Čim je izašla, njegov večerašnji bodyguard ga je diskretno pozvao.

- Špic vas traži.

- Stižem.

Mračnim hodnikom nervozno je šetkao mršavi mladić, kratke crne kose i šiljatoga nosa, po kojemu je i dobio nadimak Špic.