Koncern 2: Naručeni 🔚

20. Ivonin papirić

Već se danima skrivao u ovoj selendri bogu iza nogu, u kući za koju su proširili priču da pripada nekakvom munjenom bogatašu iz Austrije koji ne želi da ga itko vidi i da mu itko smeta. Povremeno su mu dolazili njegovi ljudi s najnovijim vijestima koje su bile sve gore. Previše se toga znalo o njima, Interpol je opasno uronio u sve njihove operacije. Ali kako? Beli je mrtav. Sva evidencija je na sigurnom i samo on ima pristup. Ona prevarantska kučka od agentice nije se mogla dočepati dokaza, odmah su je otkrili. Škripao je zubima od bijesa i stezao čašu da je skoro pukla. Puknut će i on od napetosti.

Pozvao je čuvara: - Daj mi pošalji onu novu.

Sat vremena kasnije Maestro je u svoj prljavi svijet uveo još jednu naivnu klinku koja je mislila da je najbolja od svih jer ju je jebao šef osobno, doduše grubo i u sve rupe na njenom tijelu. Već dan kasnije jebat će je dvojica njegovih poslovnih partnera u njegovom klubu, i to u isto vrijeme. Ona ionako nije bila dobar genetski materijal: preniska, s preobičnom bojom kose i iritantno kreštavim glasom imala je izgled kakav niti jedan ugledni par ne bi htio za svoju bebu. Ali, bila je vižljasta, savitljiva i temperamentna, dok je mlada bit će dobra za zabavu klijenata. I što je najvažnije, nije imala apsolutno nikoga tko bi je tražio kad joj se nešto dogodi.

Tim seksom izbacio je iz sebe onu najgoru napetost, ali je briga ostala. Nazvao je.

- Ima kakvih vijesti?

- Ne, za sada još kopaju.

- Osjećam da se nešto bliži, nešto loše.

- Ostani sklonjen.

- Ali...

- Nema ali, šta sam te učio?

- Da, da, znam: prije svake minute akcije...

- ...treba biti sat razmišljanja. Zato, sjedi tu gdje jesi i razmišljaj, završio je Stari i prekinuo razgovor.

Maestro je duboko uzdahnuo. Lako je Starome sipati mudre izreke, on se već odavno povukao iz posla, samo se tu i tamo pojavi i soli pamet. Bio mu je zahvalan što ga je naučio poslu, ali njegovo vrijeme je prošlo. A Maestro se bojao da će, ako nešto ne poduzme, i njegovo vrijeme nepovratno proći.

- Mrki, pripremi mi auto, doviknuo je svom čuvaru pred vratima.

- Šefe?, Mrki ga je namršteno pogledao.

- Auto, Mrki, dosta je bilo skrivanja.

***

- Gospodin Latković?, muški glas s nepoznatog broja obratio se Goranu vrlo službeno.

- Da, ja sam. A tko ste vi?

- Zovem iz policije, inspektor Jokić. Priveli smo vašu bivšu ženu.

- Napokon je otmičarka tamo gdje joj je i mjesto.

- Otmičarka?

Sad se Goran zbunio.

- Priveli ste je zbog otmice djeteta?

- Ne, gospodine, privedena je zbog sumnje da je sudionik u ubojstvu.

- Molim?, Goran je povikao. - Kakvom sad ubojstvu?

- Ne mogu vam govoriti o tome. Zovem vas jer vaša bivša supruga traži da vas vidi, prije toga ne želi razgovarati s nama. Ako ste voljni...

- Naravno, naravno, dolazim, Goran je veselo prekinuo poziv. Takooo, a sad ćemo ti i ja, bivša ženice, malo popričati, zlobno se cerio dok je grabio mobitel i ključeve od auta. Izletio je iz kuće, onda uletio natrag, od uzbuđenja je zaboravio novčanik i dokumente.