»» Moje «« 🔚💓 Tiskana📖

26. Poglavlje

Logan

Vrijeme prolazi bez obzira na nas. Vrijeme je nezaustavljivo, nepogrešno I neuhvatljivo. Vrijeme ne čeka nas, niti podilazi našim željama. Vrijeme ide, a naše je da se prilagodimo. Vremenu prkose slike I sjećanja, a da bi ih stvorili moramo si dati vremena. A ja sam to odlučio. Dati vremena ovoj vezi.

Noseći njen miris na svojim rukama, njeme uzdahe u ušima, s vukom na samoj površini otišao sam u kupatilo. Naslonio gola leđa na zatvorena vrata, zatvorio oči I stisnuo šake. Vuk ju je želio učiniti svojom, učiniti sličnim, učiniti slobodnom. Želio je osloboditi svoju partnericu, želio je svoj miris ostaviti na njoj. Želio sam I ja sve to, ali bilo bi prebrzo.

Skinem sa sebe pidžamu s dokazom moje slabosti prema njoj I odem u tuš kao bi bar malo smirio vuka. Umotan u peškir prođem pored nje, a ona zastane s viljuškom na pola puta do usta. Očima me pratila I srce mi je udaralo kao ludo zbog toga. Navučem novi dio pidžame I bijelu majicu I bos siđem do kuhinje, ali tamo nije bilo nikoga. Panika me uhvati I požurim prema vratima, kao da doživljavam dežavu. Krajem oka uhvatim kretanje u dnevnoj sobi I stanem. Na podu za malim stolom sjedila je Bella gledajući tv. Noge preklopljene ispred nje, majica diguta I bedra gola. I samo tako sam opet bio spreman.

Ugledala me I osmijehnula se I nastavila s punom pažnjom pratiti tv. Odem po svoj tanjir I smjestim se na kauč iza nje. Spustim tanjir na noge I polako jedem gledajući tv.

"Šta gledamo?" upitam dok traje scena pucačine.
"Hawaii five-o" reče ona punih usta gledajući u tipa na ekranu.
"Dobar?" kažem misleći na omlet.
"Daaa... Bože kako je dobar. Spoj Irske I Škotske. Visok, crn i Bože ti trbušni mišići. Zbog njega gledam seriju."
Namrštim se I kažem:
"Mislio sam na omlet."
Okrene glavu I njeno zbunjeno lice je bilo tako slatko da je na tren otjeralo ljubomoru, na tren.
"Aaa... okej je." Okrene glavu nazad I širom otvorenih očiju je gledala.kako taj tip trči po plaži u šorcu.
Okej? Okej?? Spustim tanjir na pod I na koljenima se prikradem iza nje. Pričekam da spusti vilicu I uhvatim je oko struka I dok je iznenađeno vrisnula, spustim na kauč ispod sebe

"Logane, jesi normalan?", zadihano reče ona.
"Okej? Samo okej? Toliko truda I ja dobijem okej?"
"Ha?" zbunjeno pita ona.
"Moj omlet je okej, ali on", trznem glavom prema tv-u, "on je dobar."
"Logane... "

Skinem majicu sa sebe I njen pogled nije silazio s mojih mišića. "Jesam ja dobar?"
upitam.

Ona teško proguta. Klimne glavom. Ruke joj same od sebe krenuše prema meni. Njene hladne male ruke prelazile su preko svake brazde mojih pločica. Fascinirana gledala je I dirala.

"Samo okej?" upitam
"Ha?", nabranih obrva pita ona.
"Koncentriši se. Jesam ja samo okej?"
"On je dobar, ali ti si savršen. Živ I topao." Reče prelazeći preko mojih bradavica I spuštajući niže, lagano me grebući noktima.

Shvatim da mi ovo nije bila najpametnija jer je vuk opet pokušavao preuzeti vodstvo.

"Moramo razgovarati" kažem joj. "Želim da ovo uspije, ne želim da te prestrašim I zato ćemo ići polako. Tempom koji tebi odgovara. Želim da budeš moja, dušom I tijelom, da budem dio tebe I ti dio mene I da postanemo ranjivi jedno bez drugog. Ali moje želje nisu bitne u ovom trenutku. Želim znati šta ti želiš? Kako podnosiš sve ovo? " Govorim naget nad nju s rukama s obe strane njene glave. Ona je omotala noge oko mog struka I gledali smo jedno drugo u lice.

"Želim da idemo polako. Korak po korak I stići ćemo na odredište. Osjećam nešto za tebe Logane. Ne znam tačno šta, ali tu u prsima me boli kad nisi tu. Stomak mi treperi kad si u mojoj blizini. Samo o tebi razmišlja u zadnje vrijeme. Sanjam te, iako je san uvijek čudan I nemoguć. Ti si već u svakom dijelu mene, ali jedan mali dio mene ne može da se pomiri s činjenicom da je tvoj brat ubio moje roditelje" reče ona milujući moje lice.
Zatvorim oči I smjestim se na laktove I glavu spustim u njen vrat. Njene ruke se omotaše oko mojih leđa.