Probudila sam se oko ponoći zbog Harryevog mrmljanja u snu,njegovo tijelo je još uvijek pritisnuto blizu mene.
Moji roditeljo neće biti kući do 2,3 pa se ne brinem zbog njih.
Okrenem se licem prema Harryu,njegove kovrče idu u svim smjerovima. Njegovo spavajuće lice je najslađa stvar ikada,iako je prekriveno modricama.
Bez da sam shvatila počela sam prstima skenirati crte njegovog lica.
On promrmlja nešto u snu i počne se okretati malo. Nakon nekoliko sekundi njegove oči su otvorene,mjesečina ih obasjava.
„Što nije u redu?“on upita svojim grubim glasom. Bio je toliko privlačan.
„Ne mogu spavati“odgovorim
„Želiš li da te ja zabavim?“on upita šaljivo
„Začepi i nastavi spavati“nasmijem se
„Ako inzistiraš“
Skoro odma zatvori oči i utone u duboki san. Našla sam zanimljivo u gledanju kako se njegova prsa polako dižu i spuštaju.
Kada sam shvatila koliko sam umorna ušuškam se nazad u Harryeva prsa. On omota ruku čvrsto oko mene.
„Harry?“promrmljam
„Da?“
„Trebao bi ići. Ne želim da moji roditelji ušetaju“odgovorim
On uzdahne „Dobro... Vidit ću te sutra?“
„Naravno“odgovorim
On se ustane i poljubi me u čelo.
„Slatki snovi“
„Bok Harry“
Ušuška me ispod deke prije nego izađe iz sobe i zatvori vrata za sobom.
Mogla sam čuti kako je upalio auto i otišao.
Koji dan.
...
„Jessamine,vrijeme za buđenje!“mama vikne iza vrata
Zastenjem u odgovoru i sjednem na rub kreveta te se protegnem.
Tri sata sna nije bilo dovoljno za mene,očito.
Kada sam umorna,znam biti kompletna kučka.
Brzo se istuširam i zgrabim par bijelo ispranih traperica i svijetlo roznu majicu.
Počešljam kosu i stavim crnu maskaru na trepavice za manje od 5 minuta. Pošto sam već bila lijena povučem kosu u slatku pletenicu.
Zvuk mame kako me doziva odozdola dođe do mojih ušiju. Zgrabim ključeve i torbicu i odem dole.
„Netko te čeka vani dušo“kaže mi „Rekao je da se zove...Harry? Znaš li ga?“ona upita znatiželjno
„Da,upoznala sam ga jučer...“odgovorim stidljivo
„Pa,ne dozvoli mu da te uvede u nevolju...ne čini se kao najbolji dečko“
„Ne brini mama. Nisam toliko zainteresirana“ona izdahne u olakšanju
Počnem hodati prema vratima prije nego me mama zaustavi.
„Oslobođeni smo posla večeras pa možemo provesti vrijeme zajedno. Možda bi trebala pitati Harrya ako-˝
„Uhm možda“kažem prije nego što sam istrčala van i ugledala friško otuširanog Harrya.
Njegova kosa se još suši.
„Jutro babe“on kaže nonšalantno
„Hej“kažem nazad
„Hajdemo“on kaže i počne hodati niz stepenice
„Idemo...gdje?“upitam
„Školu,duuuh“pogleda u moje zabrinuto lice „Ne brini,došao sam autom ovaj put“
Kunem se da je to bio prokleti motor,ne bi išla,ali osjećam se bolje što je auto.
On mi otvori suvozačeva vrata te zatvori kad uđem. Vežem se i on počne voziti.
Cijelim putem je vladala tišina i to neugodna. Što da kažem?
Trebam li ga pozvati na večeru?
„O čemu razmišljaš? Mogu ti vidjeti na licu“on kaže. Uzdahnem.
„Pa,moja mama želi vidjeti da li želiš s nama na večeru večeras...“kažem nesigurna kakav će biti njegov odgovor. On razmišlja minutu.
„Volio bih“
