„Mama! Mama,što nije u redu?“upitam grčevito sjedajući kraj nje na kauč. Gušila se u vlastitim suzama.
„Tvoj tata,on,on“nastavi mrmljati kroz plakanje.
Moj tata. Ne ne ne ne ne.
„Mama smiri se,što nije u redu s tatom?“kažem zadržavajući suze. Nešto nije u redu.
„O-on je upucan“kompletno se zamrznem. Nisam se mogla pomaknuti,nisam mogla misliti.
„Gdje je on?“upitam skočivši i grabeći ključeve.
„On je u ER. Oni-oni misle da neće uspjet Jessamine. On je bez svijesti“ona nastavi plakati držeći lice u rukama.
Samo sam stajala tamo i gledala u nju. Moje tijelo je popunjeno strahom. Što ako ne preživi?
„Tko je to učinio?“upitam
„Samo on zna. Nikog nije bilo okolo. Svi na poslu su čuli pucanj i otrčali do njegovog ureda-˝odgovori. Jedva sam ju mogla razumijeti.
„Hajde. Idemo“kažem joj
Ona me pogleda prazno „Ti idi,ne bi mogla podnijeti da ga vidim takvog“
...
Pokupam zadržati suze ali one konstantno padnu. Koje bolesno čudovište bi čak pokušalo ubiti mog tatu?!
Suze mi počnu zamagljivati oči praveći da se zaustavim da se mogu malo smiriti.
Bila sam suprotno od smirivanja. Slomila sam se.
Moja šminka se razlijeva po mom licu.oči su mi krvave od plakanja.
Stavim glavu na volan i sve više i više plačem.
Prije kucanja na mom prozoru.
„Jessamine vidio sam tvoj auto van pekare i-˝podignem pogled i vidim da Harry stoji kod suvozačevog prozora „O Bože Jess što nije u redu?! Otključaj vrata sada!“kaže grčevito
„Što nije u redu? Šššš u redu je,reci mi što nije u redu. Tkogod je prouzročio tvoje suze će platiti,kunem se-˝
„Harry“šapnem „Moj tata je upucan“suze i dalje nastave padati i moje šmrkanje se nastavi
Pogleda u mene na sekundu prije omotavanja ruku oko mene i vukući me u udobni zagrljaj.
U sekundi sam sjedila u njegovom krilu,moje ruke oko njegovog vrata i moja glava naslonjena na njegovo rame.
Jecala sam tako čini se satima,ali samo 10 minuta. Cijelo vrijeme me Harry držao u zagrljaju praveći krugove na mojim leđima.
„Sve će biti u redu“šapnup bi mi svako malo
Napokon podignem pogled da vidim njegov izraz. Shvatim da mu se pokvasila majica na ramenu.
„Žao mi je“promrmljam
„Nema ti zbog čega biti žao“odgovori. Bila je tišina nekoliko sekundi „Tko je to učinio?“upita
„Ne znamo. Samo on zna. Sada je bez svijesti“odgovorim
„Pa,tkogod to učinio,platit će. Razumiješ li? Ulovit ću to bolesno čudovište sam-˝prekinem ga stavljajući svoje usne na njegove.
Osjećaj je bio ugodan,njegove punašne usne su tople i primamljive.
Povučem se da vidim njegov osmijeh „Hajdemo,ja ću voziti“
„Ok“kažem kada je uskočio u vozačevo mjesto i krenio do bolnice.
