Sofijina pisma-završena☑️

"Ljubav je promenljiva stvar"

MATEJA

Vozio sam kao lud od jutros da bi me gospođica otpilila.
Mene? Nekako sve radim kako zbog Sofi i uspomene na nju, ali i zbog činjenice da je Nina koliko god poricala, zatečena i zbunjena celom situacijom.
Zašto sam žurio nazad za Beograd, ne znam... Oduvek sam bio impulsivan momak, prvo uradim pa onda razmislim. I eto, bar su me ponovo ušili i bar sam video oca. O da, i Goran je dobio slobodno od mene.

Malo sam sedeo napolju i prisećao se kako me je i Sofija na početku neprijateljski dočekala. Kad je počelo da duva i da se menja vreme ušao sam unutra. Ni traga od Nine.
Ovisnost o kofeinu me podsetila da sam tek jednu kafu popio danas. Kuvao sam kafu kada sam iza šoljice našao pismo.

Petroniju mlađem

Sofija. I kad je uspela ovde da ga sakrije?!

Zdravo momče,

Sigurno se pitaš nakon svega, zašto ti ponovo pišem. Doprla sam do tebe i vratio si se. Znao si da će moja devojčica patiti. Znam i ja Mateja, ali neću biti tu da je utešim. Ti hoćeš.
Ti i ja, slični smo i sam znaš zašto. Toliko toga nam se desilo i verujem da ćeš baš zbog toga biti uz nju. Prijatelji to rade jedno za drugo. I ja verujem da ćeš, kao i sa mnom, i sa Nini biti uporan te je pridobiti za prijatelja.

Ti me nisi zamrzeo, ali ona verovatno hoće. Ne, ti me nisi osuđivao jer si i sam nešto slično doživeo.
Mateja, ljubav je promenljiva stvar.
Ja, nakon svega, više nikad nisam volela. Ali ti hoćeš.
Nećeš valjda dopustiti da doživiš moju sudbinu? Da postaneš mrzovoljni starac bez igde ikoga? Nećeš. Mlad si, lep i imaš sve uslove, plus srce ti je slobodno. Znači li ti taj metak išta? Ne solim ti pamet, nemoj prevrtati očima! Opet ćeš uraditi kako sam želiš. Samo kažem da vreme koje provedeš ovde uz Ninu, iskoristiš da se otvoriš.
Prvo prijateljstvo, a posle...ko zna...

Pomozi joj, pruži ruku. Zamisli samo kako se oseća. Sve joj je strano. Seti se, otišla je kad je imala samo tri godine.

Uh Sofija, kakve reči...
Koristila je sve što sam joj o sebi rekao. Hvatala me na situacije koje sam davno ostavio iza sebe.
I ako sam se već vratio, neću sedeti skrštenih ruku. Dao sam maloj vremena da se izduva.
U frizu sam pronašao smrznuto testo i rešio da ispečem kroasane i ponudim je večerom.
Valjda nije luda da odbije?

Pola sata kasnije sedeo sam naspram nje. Najgore od svega je što smo ćutali i baš me je nervirala situacija.

"Koliko još misliš da ćutiš?"

"Meni je lepo da jedem u tišini. Znaš, to je osnovna kultura."

"Antonina..."

"Moje ime je Nina!"

Zagrmela je pa se ponovo stušala.

"Slušaj, ne poznajem te..."

"Ali ja tebe poznajem. Ustvari, poznajem ono što se dešavalo pre i za vreme tvog rođenja."

"Hm... Kad tako kažeš, ne znam da li želim dalje da čitam. Eto, kaži mi šta će mi to doneti? Sofija je mrtva, pa mrtva."

Nisam znao da čitam ženske koje su izražavale dublja osećanja. Kod mene je sve bilo površno i sa najviše tri reči hoćeš ili nećeš?

"Pročitaćeš kad si već došla. Ja sam imao čast, a nisam joj nikakav rod. Ti si ipak njena krv."

"U pravu si. Hvala za večeru."

"Nema na čemu."

"Jesi li znao da je bila balerina i to veoma uspešna? Prosto, ne mogu da verujem...zašto sam tako malo znala o njoj? Jesam li ja loša ćerka jer se nisam raspitivala?"