Sofijina pisma-završena☑️

"Zbogom"

MATEJA

O da, nije mi dugo trebalo da shvatim šta sam napravio. Oka nisam trenuo iako sam se na momente pravio da spavam. Intenzitet onoga što smo podelili uplašio me je. Isto kao i činjenica da sam opet petljao sa zauzetom ženom.
Znao sam da ni ona ne spava i već preispituje sebe. Čuo bih je kako uzdiše i grči se, kao da pokušava da odagna ružne misli. Onda bih prebacio ruku preko nje i smirio je. Treba da zna da nije sama u ovome. Ako se već desilo, oboje smo dobrovoljno pristali.
Negde pred zoru, kad sam bio siguran da spava, ustao sam i proverio ima li vesti od Gorana. Let je bio u 6 popodne a ja sam bio na motoru. Okrenuo sam ga i zamolio da mi doveze auto. Tek tako... Mogao sam da mu kažem šta mi je, ali prećutao sam. Objasnio sam samo da ne želim Ninu da vozim na toliki put motorom. Uostalom, ne znam ni da li se plaši, da li se nekad vozila istim.
Skuvao sam kafu i čekao.

Jebi ga Sofi, imaš pravo da budeš ljuta. Poklekao sam kao školarac. Dopustio sam primitivnim nagonima da me ponovo ponesu, iako sam pre samo desetak dana tvrdio da neću više.

U mislima obraćao sam se Sofiji.
Znam da Nina nije balavica i da može sama da odlučuje ali svest joj je sad pomućena. Mnogo toga se izdešavalo i ona je samo tražila beg od stvarnosti, utehu.
Šetao bih po kući koju sam osećao kao svoju. Na momente bih stao na vrata sobe i gledao je kako spava. Bila je anđeo. Bila je divna i dobra, dok je ja nisam iskvario, uprljao.

U 8 sati Goran se parkirao ispred moje kuće. Videvši me da izlazim iz Sofine, samo je odmahnuo glavom. Da, ja sam propali slučaj.

"Jebote, kako si to vozio? Nisi morao toliko da žuriš, da se slupaš negde pa da te nosim na duši?"

"Aj ne seri."

"Hoćeš kafu, nešto..."

"Neću. Daj ključeve i idem."

"Tek tako?"

"Da, tek tako. A ti pamet u glavu. Ne moram ni da pitam, sve znam."

"Dobro. Vidimo se večeras?"

Pogledao me je ponovo.

"Vidimo se. To je ispravna odluka Mate."

"Znam."

Goran je seo na motor i odvezao se. Sada se trebalo vratiti kod Nine. Sada se trebalo suočiti i reći da mi prošla noć nije značila. Sada trebam reći zbogom.

..........................

Kada sam ušao video sam da je Nina ustala. Stajala je na sred kuhinje i gledala u prazno.

"Ko je to bio?"

"Goran."

Bila mi je okrenuta leđima i mislim da je i sama pokušavala da se distancira od mene.

"Dovezao mi je auto. Znaš da sam se vratio motorom, a ne znam da li ti..."

"Nikad se nisam vozila motorom."

Čini mi se da u svom savršenom svetu ona mnogo toga nije radila, nije okusila.

"Predivan je osećaj koji motor pruža."

"Eh, možda nekad... Hoćeš li kafu?"

Petljala je po sudovima, kada sam joj prišao i okrenuo je prema sebi.

"Nina"

"Znam šta ćeš reći. Ali nemoj. Nemoj da pokvariš trenutke. Nemoj da kažeš da je greška, nemoj da kažeš da ti nije značilo. Ako treba, slaži me. Samo nemoj to da mi kažeš jer neću podneti."

"O Nina"

Jebi ga, znao sam. Znao sam da ću ovo izazvati.

"Nije greška, ali..."