Sofijina pisma-završena☑️

"Poslednje pismo"

MATEJA

U povratku parkirao sam ispred njene kapije i krenuo na tu večeru. Bilo je otvoreno. Stajao sam na vratima i posmatrao je. Taman je servirala spremljeno. Imala je šarene kratke helanke i crnu široku majicu sa jednim golim ramenom. Kosa joj je bila zakačena na vrh glave. Totalno je bila u neredu, a opet je bila nešto najlepše što sam video. Prelepa i zauzeta.

"Hej?"

"Hej Mateja, stigao si. Gde si bio?"

"Vozio sam."

Jebi ga, doktorica. Lekcija.

"Ponovo, a rana?"

"Rana je dobro."

"Ako ti tako kažeš."

"Vidim da si se baš potrudila. Lazanje?"

Moram priznati divno su mirisale.

"Nadam se da voliš?"

"Za dobru svinju nema loših pomija."

"Molim, ne razumem..."

Jebem ti, zaboravio sam da ona nije odrasla ovde. Sve joj je strano pa i naše poslovice.

"To je naša stara izreka. Izvini."

Seo sam na mesto na kojem sam sedeo uvek ovih dana.

"Znaš Mateja, volela bih da upoznam Srbiju. Možda se nekad vratim."

"Nadam se da hoćeš. Ovo sve je tvoje, ova kuća...možeš da je urediš kako hoćeš. Nadam se da ćeš doći i to uraditi, da ćeš je renovirati i srediti za život."

Pričao sam kao da je to najjednostavnija stvar na svetu.
Zato sam ustao, prišao joj sa leđa i zagrlio je. To je sve što ću sebi dopustiti. Osetio sam kako se ukočila i bez ijedne reči sam se vratio na svoje mesto.

"Hajde, sedi da jedemo da se ne ohladi."

Za vreme večere pričali smo o njenom životu. Pažljivo sam je pitao sve što me interesovalo, a da nisam doticao pitanje njene veridbe.

"Šta misliš da pročitamo kraj? Jesi li spremna sad?"

Plašio sam se onog što dolazi. Pokazao sam joj da dođe i sedne pored mene da mi bude blizu i oseti moju podršku i snagu.

Antonina,

Ovo poslednje pismo malo je zbrkano. Nemam snage ali želim da sve znaš. Ako sam želela da ti se ogolim i kažem istinu o tvom rođenju, onda treba da znaš sve, bez zadrške.

Sve se odigralo brzo i ružno. Nakon što je Zoran otkrio istinu o tvom rođenju, počela je mučenje. Zašto? Zato što te je i on zavoleo. Ne, nije me on fizički nikad povredio ali psihički urnisao me je. Htela sam da ga ostavim Nini, jesam, ali bilo je vreme da sada ja pomognem roditeljima. Počela je kriza a moji roditelji su ostali bez para. Tačnije bankrotirali su. Nisam mogla da zažmurim nakon svega što su za mene učinili. Čak je i majka pričala o velikom skandalu koji nam preti. Govorila kako je poznata balerina nasankala tada već poznatog biznismena. Već sam i u svojoj porodici bila crna ovca.
Nikad te se ne bi odrekla Nini. Nikad da se život opet nije poigrao sa mnom. Na tvoj treći rođendan dijagnostikovan mi je tumor.

"Mateja?"

Samo je prošaputala, a ja sam je podsticao da čita dalje. Što pre, to bolje.

Zoran je bio užasnut, jer osim što sam bila preljubnica, postala sam i kurva koja je kriva za svoju bolest. Nisam uzimala za zlo, bio je povređen i ja sam mislila proći će. Vidiš Nini, nakon što sam priznala Zoranu istinu mislila sam da ćemo možda to prevazići. Dani su prolazili a bilo je samo gore. On te je voleo ali nisi bila njegova.
Moja Ninočka, tako je jednog dana došao sa predlogom da će platiti svo moje lečenje, ostale dugove mojih roditelja, sve, baš sve. Znala sam da ima nešto, da će nešto tražiti zauzvrat. Kao da je čekao da mi kaže, da ja kao majka više nisam ni zdrava, a nisam ni podobna za tvoj odgoj. Ja koja sam te rodila, koja sam te nosila... Eto Nini, dao mi je sve na tacni, uz uslov da te ostavim. Zoran više nije mario za mene, ali za tebe itekako jeste. I zato je hteo da te povede sa sobom u Švajcarsku. Kako sam mogla da odbijem? Kako sam mogla da se dvoumim kad je zdravlje u bilo u pitanju? Ako ozdravim pre ću te videti, pre ću biti sa tobom, tako sam tada mislila.
O Nini moja, dobila sam zdravlje, kuću, plaćene račune, dugove a izgubila sam jedino vredno-tebe. Dopustila sam sebi da pomislim da je to ipak bio dobar izbor.
Jedini uslov koji sam imala bio je da budem upoznata sa tvojim životom, da dobijem tvoje slike i bar nekako te gledam kako rasteš. Da kako si rasla, ali si me možda i zaboravila, jer si tamo dobila drugu majku. Zoran se vrlo brzo oženio Ljiljanom.
Sve što sam tražila, dobila ali sam izgubila pravo da me zoveš majkom.
10 godina bila sam zdrava kada se sve vratilo. I više nisam marila.
Nini, ne ljutim se na tebe. Od kad sam počela sa prvim pismom znala sam da postoji mogućnost da me zamrziš. Spremna sam. Samo sam želela da shvatiš da je nekad bilo drugačije, da je bilo drugačije vreme, da je bilo teško živeti.
Mnogo sam grešila, mnogo patila i plakala. Jedino svetlo u mom životu bila si ti. Moja jedinica Antonina.

Majka je majka kakva god da je.

Volim te oduvek i zauvek.
Sofija

Zadnje reči poparale su i moje srce iako sam ih već znao. A njeno, njeno je bilo slomljeno. Podigao sam je i smestio u svoje krilo. Mazio je dok je jecala. Osetio sam kako ne može više. Osetio sam kako se slama, kako puca. Osetilo sam ruke koje su se grčevito držale za mene.
Prećutno sam joj davao snagu, dok me je grlila. Znao sam da joj trebam.
Prećutno, znao da idem u pakao kad me je pogledala suznim očima.
Počeo sam da je ljubim svuda po licu.
Tačno sam znao da prelazim granicu, ali prepustio sam se.
Trebala je i ona meni.

♥️♥️♥️