1DEO

49 4 4
                                    

Bilo je kao u mojim snovima...Ja sam bio večiti  sanjar, koji je oduvek bio zaljubljen u nju, moju Zvezdu. Trenutak kada je trebala da izgovori „Da“ , čuo se pucanj,i ona, ona je samo pala, bez reči, moja duša, moja sreća, moj život, moji snovi...A pištolj,pištolj je sam od sebe opalio.Jeste malo sutra... I šta sad,šta ako ne izdrži,šta ako umre,kako ću ja da nastavim da živim,kako? Stavio sam ruke u dlan,protrljao ruke kroz kosu,ustao i krenuo ka zidu i udario pesnicama i naslonio glavu.
„Šta da ra..“Doktor je izašao iz operacione sale i krenuo da skida rukavice.
„Moram da vam izrazim saučešće nismo mogli da je spasimo!“ Pogledao sam izbezumljenu u doktora,pa u devojku i krenuo na doktora,stavio sam mu reke oko vrata,a ta devojka me je zvala i pokušavala da me odgurne,i ja sam se pomerio kleknuo i krenuo da plačem...
                                  ...
„Sine moramo da krenemo,ne možeš ostati ceo dan na grobu“ rekao je otac.
Ni reč nisam progovorio samo sam ga pogledao i zagrlio i počeo da plačem... Svi su otišli samo smo otac i ja ostali.
Krenuli smo sa groblja i krenuli prema automobilu,seli u auto.Nisam bio pri sebi osećao sam se izbezumljeno,jadno i postiđeno zato što sam živ,a ona..a ona nije...
„Želim da odem." rekao sam kao da sam skupljao hrabrosti za to
„Gde ćeš"-rekao je zabrinuto
„Otići ću u Ameriku,u New York.Ionako ovde više nema mesta za mene.Ona je ta koja me je držala ovde,a sad,sad sam sam i bez i gde ikoga.“
„“Zašto to pričaš?Ej pa mi smo ovde svi i tako će ostati zauvek!" rekao je otac bezbrižno.
„Ja idem,i ne zanima me ničije mišljenje.“
„Samo pazi i budi oprezan ko zna šta može ubica tebi da uradi.“

Prokleti SaučesniciWhere stories live. Discover now