Prokleti Saučesnici

2 DEO

Godinu dana je prošlo,godinu dana sam proveo u Americi,celih godinu dana sam proveo u mračnim mislima i gotovo ni jedan dan nije prošao a da nisam plakao.A posle sahrane ni jednom nisam otišao na grob,ni zapalio sveću ni..,a kao da nisam svo vreme mislio samo na nju i kao da nisam preklinjao što taj metak nije mene pogodio a ne nju...
„Gospodine,sleteli smo u Beograd,Gospodine probudite se“ rekla je stjuardesa.
„Ah,šta?Aha evo evo!“
Uzeo sam stvari i krenuo ka izlazu,kad tamo ko drugi nego moj brat,najbolji brat na svetu,bez koga ne bih ni bio sad ovde..
„A vidi ko se to svom bratu vratio, od kad te nisam video,dušo moja lepa.“Rekao je Luka i protrljao mi je kosu i zagrlio me
„Evo me,mnogo si mi nedostajao“-blago sam se nasmejao i čvrsto ga zagrlio
Brat mi je uzeo stvari i krenuo malo ispred mene ka kolima. Pogledao sam kola i nasmejao sam se
„O ,šta ja to vidim, ponovili smo se“
„Pa pored tolikih tužnih situacija morao sam da mislim na nešto drugo.“ nasmejao se
Ušli smo u auto ,i  krenuli prema kući. „Pričaj šta ima novo, kako su blizanci, kako je Aleksandra(njegova žena)?“
„Dobro su, blizanci jedva čekaju da te vide“ nasmejao sam se i krenuo da mu kažem
„Sutra ću otići na groblje,možeš li sa mnom ići?“-tužno sam pogledao u dlanove
„Naravno to sam i mislio, sutra ujutru ćemo ići“
„Važi, hvala ti puno,hvala na svemu, ne znam šta bih bez tebe“ samo me je pogledao i nasmejao se
Počela je da se otvara kapija i pogledao sam nasmejano lice, gospodina Šime koji najbolji na svetu , haha , za njega znam od kad znam za sebe, oduvek je u našoj kući
„Sunce moje lepo.“ raširio je ruke i ja sam potrčao prema njemu „Gde si mali moj, od kad te nisam video“ pogledao sam ga i nasmejao sam se „Evo tu sam vidiš me, od sad sam ovde i nigde ne idem.
Čulo se otvaranje vrata i moja majka je izašla i počela da plače i raširila je ruke „Sine moj,  lepi.“ nisam ni reč rekao sam sam potrčao u zagrljaj. Jako su mi svi nedostajali ali pogotovo moj stari život koji nikada više neće biti isti.
Ušli smo u kuću i blizanci Sara i Lav su krenuli da trče prema meni ja sam ih uzeo u ruke i podigao
„Strika Reljaaa, jako si nam nedostajao. Kasnije ćemo ti pokazati šta smo ti napravi“
„Stvarno, jedva čekam pokazaću vam i poklone koje sam vam doneo, oduševićete se“ pogledali su me i počeli da se smeju, ja sam  ih spustio i pogledao kako kraj vrata stoji Aleksandra, Lukina supruga.
„Ooo Gospodine Relja, pa vi ste se konačno vratili“ -rekla je sarkastično
„Pa morao sam i ja da se vratim, nisam mogao više da tugujem“ nasmejala se i prišla da me zagrli
„Dobro nam došao“ rekla je spokojno
Seli smo za sto da ručamo, bila je mrtva tišina gospođa Sneža, supruga gospodina Šime, žena koja me je maltene očuvala, nam je posluživala ručak.
„Relja, napravila sam tvoj omiljeni kolač od kokosa“ nasmejao sam se i pogledao u nju
„Jedva čekam“ pogledao sam u svoj tanjir koji nisam ni pipnuo ,i pogledao u svakog podjednako i onda pogledao u čelo stola –
„Koliko fali ovom stolu“ pogledali su svi u mene pa u stolicu.
„Samo da je sve kao i ranije,i da smo svi srećni i spokojni kao pre godinu dana.Otac je sve radio samo nama da bude potaman ali..sudbina...“-rekao je Luka sav utučen.  Odjednom su se čula vrata i čuo glas Lare .Moje male lepotice tačnije više i nije mala treba da napuni 16 godina.Ustao sam i nasmejao se i odjednom sva u čudu je počela da vrišti i da triči prema meni „Bato,napokooon si se vratio, zašto nisi hteo da mi se javljaš,tek ponekad“ nasmejao sam se „Pa ja razumem da sam ti nedostajao ali da se čujemo svakog dana 2 puta dnevno po 2 sata nije baš normalno hahah.Ali nema veze sad sam ovde i nigde ne idem“ opet me je zagrlila i seli smo za sto.Do kraja ručka nisam baš govorio i kasnije sam krenuo u šetnju.