Prokleti Saučesnici

15.Deo

Prošlo je nedelju dana.Danas Helena izlazi iz bolnice.Izašao sam iz sobe i krenuo ka stepenicama.
Video sam Laru,pognute glave.
„Ko je to naljutio moju malu lepoticu.“
„U suštini niko,ali sam nervozna zbog dolaska te Helene.Koju ni ne poznajemo niti znamo ko je i šta je.Samo tako je puštamo u kuću.“
„Veruj mi savršeno te razumem.Ali htela je da se ubije i mi smo joj jedina porodica.“
„Nadamo se najboljem.“
Zagrlio sam je i krenuli niz stepenice.
Pogledala me je majka i ustala,pokazala nam je da sednemo.
„E sad,danas je veliki dan, i verujem da postoji velika mogućnost da će nam se životi danas drastično promeniti.Verujem u vas i da ćemo mi ovo prebroditi.Želim biti ponosna na vas!“ rekla je i sela.
                                 ...
U

šli smo u Heleninu sobu.Ona je sedela u kolicima.
„Ovde su njene stvari.Neko treba samo da popriča sa doktorom.“ rekla je sestra i izašla napolje.
Luka je otišao za sestrom.
„Zdravo“ rekao sam i blago nasmešio se.
Pogledala me i podigla obrve pa spustila.Gledala je u telefon.
Uhvatio sam kolica i krenuo da izlazim iz sobe.
Pošto smo izašli iz bolnice vozač je izašao kako bi Helenu smestio u auto.
Prišla mi je jedna devojčica i dala mi kovertu i otišla.
„Dragi Relja jako smo blizu upoznavanja.Sutra tačno u 12h dođi na ovu adresu.Potrebno je samo da dođeš i ništa više.S'ljubavlju Obućar.“
„Zar nije samo bilo jednostavnije da ste mi to odmah rekli,nego me ivako zavlačite?“ povikao sam ka devojčici.
„Kome to vičeš?“ pitao me je Luka dok je dolazio ka meni.
„Ništa bitno.“
Ušli smo u auto i krenuli ka kući.

Čim smo došli pred kuć i kad je kapija počela da se otvara,Helena je počela da se trese.Luka i ja smo se pogledali.
„Šta ti je?“pitao ju je Luka
„Ništa samo sam malo nervozna.“
Ispred kuće su stajale Aleksandra i majka.Auto se zaustavio i vozač je krenuo da vadi kolica, pošto smo Luka i ja izašli izneo je Helenu i sgavio je u kolica.
„Dobrodošla.“rekla je Aleksandra
„Aha“ Helena je klimnula glavom
„Ja ću je preuzeti.“rekao je Luka.
Ušli smo u kuću gospoda Sneža je stajala kao da je zaleđena,kao da se nečega boji.
I dalje ne mogu provaliti kakva je Helena,da li je razmažena curica ili sasvim suprotno.Svaki put je drugačija,nije kao da sam je video svega 2 puta i progovorio par rečenica ali opet...
„Ovo je gospođa Sneža,ona radi za nas i šta god ti bude potrebno njoj se obrati.“ rekla je majka Heleni
„Hvala,ja sam Helena,drago mi je.“ pruža je ruku i blago se nasmejala.
Gospođa Sneža je klimula glavom i osmehnula se i otišla u kuhinju.
„Lave,Saro polako pašćete.“ Rekla je Lara
Dotrčali su do nas.
„Zdravo,ja sam Lav.“
„A ja sam Sara.“ jedno drugo su naklapali.
Nasmejala se „A ja sam Helena,pretpostavljam vaša tetka.“
Stajali su mirno,a opet kao da je nešto htelo da iskoči iz njih,nemaju mira.Nasmešio sam se.
Lara nam se približavala sa prekrštenim rukama.
„A ti si ta,...“ podigla je obrve „koju naš otac nije hteo ni da pogleda...“
Svi su ostali zabezeknuti...