Prokleti Saučesnici

6.DEO

Počeo sam da otključavam stan u kom smo trebali da živimo ušao sam i upalio svetla kad tamo kao u pravoj kući sve sređeno, a na stolu postavljena večera i papirić
„Volim te,mama😊“
Večerao sam i otišao na sprat u  kupatilo u sobi da se istuširam.Uzeo sam stvari koje je naravno moja majka sve namestila.Pustio sam tuš i krenulo je da se pari celo kupatilo,pustio sam muziku i ušao sam u tuš kabinu...

„Nee..“ Samo sam skočio,probudio sam se toliko umoran kao da sam pretrčao maraton i obliven znojem.Sav sam se tresao kao da ću pasti u nesvest.Legao sam i dugo gledao u plafon.Odjednom mi je zazvonio telefon
„Halo“
„Halo,bato šta radiš?“ govorila je Lara
„Halo batino,evo sad sam ustao,kako si ti?“
„Dobro sam,mnogo sam te se uželela mogu li doći kod tebe,ne mogu više samo da učim“nasmejala se
„Važi dođi,ionako nisam hteo nigde ići“
„Yes,tu sam za sat vremena,jel ti treba nešto?“
„Pa,znaš šta bi mogla,hoćeš uzeti neke slatkiše čokoladu i gumene bombone, ako ti nije tešto“
„Ko,meni?Za mog batu nikad“
„Hajde čekam te“
Obukao sam se i krenuo do kuhinje i počeo da spremam doručak
Čulo se zvono, ja sam krenuo da ih otvorim. I video sam slatko nasmejanu Laru koja je nosila punu kesu i jednu kutiju.
„Pa kad sam rekao mnogo,nisam mislio celu prodavnicu“
„To nam je za ceo dan,nisam te videla godinu dana“
„Da samo što smo se čuli milion puta na dan“
„Relja,hoćeš li ti ceo dan zvocati ili ćeš me pustiti unutra“
„Aaa izvini,uđi“
Spustila je stvari na sto i pogledala ka stolu
„Opa,nisam odavno jela specijalitete gospodina Relje,jako sam gladna super što si napravio“
„Pa naravno znam ja šta voli moja mezimica“ došao sam do nje i štipnuo za obraze
Jeli smo i seli na kauč.
„I šta ima novo kod tebe“ rekao sam radoznalo
„Pa osim što je za 2 nedelje moj 16 rođendan,koji prošle god nisam ni pravila.Što mi tata previše nedostaje i što mi fali Danica,ništa posebno“
„I kod mene je isto.A za rođendan šta želiš da ti poklonim?“ kroz blagi smeh sam rekao
„Znaš me,da si me to pitao pre godinu dana,a da se sve ono nije desilo,tražila bih kule i gradove..“ ,nasmejala se, „..a sad mi ne treba ništa samo da ste vi tu“
„Aha razmažena princezica se opametila jeli?“
„Pa nije baš ali napredujemo“ počela je da se smeje
„Nego,prekosutra je godišnjica šta ćeš raditi?“pogledala me je tužnim pogledom
Samo sam spustio pogleda i ramena spustio
„Sećam se tačno ovaj dan sam bila u Milanu,u Stellinom ateljeu,sa mamom da uzmemo haljine.A znaš šta se desilo,kada smo izašli iz ateljea imala sam u ruci kutiju sa velom koji je trebala Stella da nosi,i od jednom je jedna žena,starija,obratila se Stelli na italijanskom da priča i rekla je
„Ne nosi ovo i ne daj joj, desi će se nešto loše“, pitala sam Stellu šta je rekla i kad sam čula ja sam bila u čudu,a mama ona je samo odmahnula glavom i rekla da su to čiste gluposti.
„Molim!?“
„Da upravo to?“
„Pa šta ako možemo da nađemo tu ženu?“
„U sred Milana,da je nađemo, nema šanse.“
Ustao sam i pokazao prstom
„Znam,otići ću u Milano,i tražiti dokaze ko zna možda ima šanse..“
Uzela je telefon i počela da traži 
„Pa dobro ako tj tako kažeš.“
Osmeh me je ozario,i poljubio sam Laru u čelo.Nasmejala se.
                                 ...

Probudio sam se, ponovo isto,kao već tri dana, ne znam šta se dešava,stalno se budim toliko umoran.Danas,danas je  godišnjica,svi će ići, svi će me gledati tim sažaljivim pogledom i uvek govoriti
„Biće sve u redu“ i  „Sve će proći“  ali ništa ne prolazi.Sve je tu i dalje patim i dalje plačem i tugujem.A ne želim to, samo želim da se sve vrati ili makar da mi bude bolje...
Stavljali su cveće na grob,svi su stajali samo sam ja sedeo pored groba i gledao u sliku, ali baš čudno ni jednu suzu nisam pustio,valjda se sve istrošilo...
Pogledao sam u stranu i video opet onu devojku i koja čim me je videla,počela je da beži.Ostao sam u čudu,šta se dešava,ko je ona?
Vratio sam pogled i video nervozan pogled Stellinog oca, nešto zna,siguran sam...
Otišao sam sam kući,a svi ostali su otišli kod Stellinih roditelja u kuću.Ja sam imao veliku želju da nastavim da čitam Stellin dnevnik i želim da sve pročitam i saznam i sve što sam i sam znao.
Pustio sam muziku sa namerom da odem u krevet da čitam,kad mi je neko zazvonio na vrata.Otvorio sam vrata kad tamo Lazar, moj najbolji drug još  kad smo imali 5 godina.Dolazio je 3 puta u NewYork da bude sa mnom.Zajedno smo studirali u NewYorku a to su bili najbolji dani,tada sam upoznao i Stellu...
„Druže stari..“ raširio je ruke
„Lazare, gde si brate moj“
„Hajde uđi“
Pogledao sam u rukama je imao vino,a znao je da je danas,i došao je samo da me napije da zaboravim i da me odvede u izlazak ionako nemam šta da uzgubim.
Otišli smo u klub nisam bio pijan,sedeo sam i nisam ništa radio. Prilazile su mi razne devojke,ali nisam bio zainteresovan.Od jednom se pojavila opet ona devojka,gledala me je hrabro i oštro,nagoveštavajući da želi da priča sa mnom.Ustao sam i krenuo prema izlazu,ona je stajala i odjednom sam je izgubio iz vida izašao sam napolje i bilo je hladno ipak je bio Februar, gledao sam okolo, nigde je nije bilo,video sam stolicu i seo i prešao prstima preko očiju pošto me je jako bolela glava.                                                                    Odjednom me je neko dodirnuo za ramena i rekao .
„Ubica postoji,samo traži...“ to je bila ona, samo je počela da trči.Krenio sam za njom,ali je bila brža i pobegla mi je
Povikao sam „Kako se zoveš?“
A ona mi odgovorila „Saznaćeš uskoro...“