13.Deo

8 2 0
                                    

Svi smo zanemeli.
„Ok,jel može neko da mi objasni šta se dešava ovde?!" rekao sam u čuđenju
„Meni tek sad ništa jasno nije." rekla je Aleksandra sa rukama preko usta.
Ustao je Luka i stao ispred nas.
„Ja sam upoznao Helenu."
„Molim,odakle to?Zašto ja ne znam za to?" rekla je Aleksandra sva bleda
„Pa nisam sme nikome da kažem.Da je neko znao svi bismo nastradali."
„Ostale testamente ću sve ja srediti kako biste sve dobili u najkaćem roku.Jednino oko firme će biti jedan mali problem ali ću ja doći sledeći put jer morate pričati,a to će napraviti još veću komplikaciju." rekao je advokat,pažljivo stavljao fascikle u kožnu torbu.Služavka ga je ispratila do ulaza.
„Ja ne mogu izdržati moram otići da se umijem." rekla je majka sva u suzama.
„Sačekaj mama,krenuću sa tobom." rekla je Lara,dok se sva tresla.
„Želim da je upoznam." rekao sam spreman kao za akciju.
„Ne znam koliko će to biti pametno.Jer ona jeste dobra i sve to,nije upošte kao njena majka,pritom ona ni ne zna šta se sve desilo,ustvari ni Vi ne znate celu istinu.Sve ću Vam ispričati čim se malo smirimo."
„Čekaj ta ludača je nameravala mene da ubije,a ubila moju ženu i ne rođeno dete,a ja da se tek tako smirim? " ustao sam i krenuo ka izlazu.
„Čekaj,Relja,gde će?" idem na vazduh ne mogu ja ovoliko istine direktno u lice.
Luka je ustao i krenuo ka Aleksandri i poljubio ju je u čelo i zagrlio.
Ja sam otišao u dvorište.Duvao je vetar,bilo je hladno i oblačno.
Seo sam na stepenik pored jezerceta.
...
U suštini,našao sam ubicu i imam neki odgovor,ali opet ne znam ništa.Zašto,kako?Sva pitanja su mi se vrzmala po glavi.Ja sam taj kome je namenjen taj metak,a ne oni...
Celo popodne sam proveo u bašti,gledajući na panoramu Beograda.Već je krenulo da zalazi,i bio je tako srećan.Nije kao da se u ovom trenutku nekom ruše snovi,neko svađa,a opet možda neka nova ljubav rađa,neko se venčava,neko veseli.Oblaci su se prelivali od ljubičaste,ka rozoj,ka zelenoj..bilo je magično ali u mojoj glavi haos i oluja koja preti eksplozijama.Imam osećaj da ću pući i nekog ubiti,a opet mislim da želim samo da se sklonim i spavam jer ovo ne mogu budan izdržati.
...
Probudio sam se i vidim da sam u svojoj staroj sobi.Tako je čudno,kao da ovde nisam bio godinama.Sve je čudno kao da se ništa nije desilo i kao da još nisam otišao u Ameriku na studiranje.Ustao sam i izašao na terasu.Sija sunce,vidim već dolazi proleće.Moj Beograd je toliko srećan kao da se ponovo rađa.
Sišao sam u prizemlje i nikoga nije bilo.Ušao sam u kuhinju i zatekao gospođu Snežu kako nešto sprema.
„Gde su svi?"
„Luka i tvoja majka su imali nekog posla.Lara je otišla u školu,a blizanci su u školici,a sve ih je Aleksandra odvela. "
„Kakvog su majka i Luka imali posla?"
„Ne znam veruj mi." rekla je dok mi je sipala kafu u šolju.
„Izvoli," daje mi šolju „danas ću spremati tvoj kolač tako da budi u blizini."
„Veruj mi nije mi ni do čega ali ću se potruditi da dođem."
„Nadam ti se." blago mi se nasmejala.
Izašao sam u baštu,i shvatio da treba da odem u policiju da mi sad kaže istunu,pošto znam sve ovo.
Ostavio sam šoljicu na stolu u bašti i izašao.
Vozio sam brzo ali opet sam toliko zbunjen i ne reagujem toliko na okolinu.Zazvonio mi je telefon.To je bio Luka.
„Halo" rekao sam.
„Halo,Relja moramo da pričamo." rekao je ushićeno
„Ja sam krenuo u policiju da vidim da li znaju nešto više o ljudima koji znaju više o svemu,pošto je otac tako napisao u testamentu. "
„Ne idi nikuda,imamo važnija posla od toga."
„Kao na primer?"
„Helena."
„Šta sa njom?"
„Pojavila se u Beogradu...i želela je da se ubije!"
„Zašto?"
„Ne znamo i mi.U bolnici je.Poslaću ti adresu kuda da kreneš."
„Jesi sigiran da smo sigurni?"
„Ipak nam je sestra,iako je ne poznajete ja je iole poznajem.Samo ti dođi mi smo krenuli sad."
„U redu,dolazim tamo."
Skrenuo sam u jednu ulicu kako bih se okrenuo.Ispred mene je izleteo jedan dečak.Naglo sam ukočio.Pogledao me je i prišao mi prozoru.Počeo sam da otvaram prozor on mi je samo ubacio kovertu i otrčao.
„Vama je stvarno dosadno u životu,pa ste zapeli za mene!" povikao sam kroz prozor.
Počeo sam da otvaram kovertu.
„Dragi naš Relja,sve smo čuli i da si saznao za Helenui Lidiju,i sve što ide uz to.Tako da Mi moramo krenuti pre nego što te prevare i okrenu od Nas.E sad mi smo na tvojoj strani i Mi ti pomažemo,ne veruj nikome.Sad prva sledeća piruka biće adresa za Obućara.S'ljubavlju Glavni!"

Prokleti SaučesniciDonde viven las historias. Descúbrelo ahora