Prokleti Saučesnici

5.DEO

Istričao sam iz kuće kao da me nešto juri,ušao sam u auto i krenuo.Vozio sam se do naše firme i otišao sam do brata
„Da li je Luka u kancelariji?“
„Gospodine Relja..“
„Samo mi odgovori“
„Jeste,ovde je“ ušao sam unutra,a Luka je nešto pisao i pogledao me je
„Gde si bre ti mali“ ustao je da me zagrli,seo sam i krenuo da mu šta sam saznao
„Luka,Stella je bila trudna“ pogledao me je iznenadjeno i stavio ruku preko usta
„Auu odakle ti to“-rekao je iznenađeno
„Saznao sam iz dnevnika trebala je da mi kaže na medenom mesecu.“
Ustao sam i krenuo sa pesnicama da se šetam po kancelariji.Stao sam i pogledao ga raširenih ruku
„I šta sad,kako sad da nastavim, jebeno šta sad.Da tamo neka budala koja nema svoj život i zavidi mom mi je rasturila život,ubila moju ljubav i moje dete.Sad živi kao da se ništa nije desilo, a mi sedimo skrštenih ruku“
„Smiri se, naći ćemo rešenje nekako“
„A kako ti to planiraš?“
„Ne znam,ali nešto ćemo viditi“
„Ok,razumem te, idem ja, aj zdravo“
Izašao sam iz firme gde su me svi gledali kao da nisam normalan.Izašao sam i ušao u auto i otišao do policije.

„Dobar dan,na kom spratu se nalazi inspektor Nenad Đurić?“
„Na trećem, kancelarija 276“
„Hvala“
Pokucao sam na vrata i čuo ženski glas koji je rekao da uđem
„Dobar dan,tražim Nenada Đurića“
„A vi ste?“
„Relja Mitrović“
„Da li imate zakazano?“
„Nemam,samo recite da sam došao“
„Sačekajte“
Čekao sa dugo,u kancelariji,niko ni ulazio nije.Kancelarija je izgledala hladno,tužno,puno besa..
Čuo sam otvaranje vrata,sekretarica je rekla
„Mitrović Vas čeka u kancelariji“
Čuo sam tišinu.
Inspektor Đurić je bio jedan od tatinih „prijatelja“ koji nije baš bio dobrodošao.)

Otvorio je vrata i rekao“Ooo pa koga ja to vidim!"
Nasmejao se
"Pa gde si ti meni Relja,nisi nam odavno došao u goste.Koliko se sećam kad je bilo Stellino ubistvo."
„Jeste“-odgovorio sam pognute glave.
„E pa šta je sad bilo“-uzimao je čašu za viski i krenuo da sipa
„Hoćeš“
„Ne,nisam došao zbog pića“-rekao sam drsko dok sam ustajao
„Onda,šta želiš?Kod mene niko ne dolazi bez razloga..“nasmejao se pokvareno
„Stella je bila trudna,a Vi biste to odavno trebali znati“
„Pa nije da nismo znali“
„Molim!?“ustao sam kao spreman nekog da prebijem
„Pa,tvoj otac,nam je zabranio da ti to kažemo.“
„Odakle Vama pravo da odlučujete šta treba a šta ne da znam u vezi svog deteta i žene?“ počeo sam da vičem
Ušla je sekretarica zabrinuto.Inspektor ju je pogledao i rukom pokazao da izađe i da nije ništa važno.
„Otac ti je bio previše zabrinut i da bi ostao u životu“
Počeo sam da plačem.Seo sam,i stavio ruke na glavu.Pogledao sam ga i krenuo da ustajem i išao ka vratima.
„Videćemo se mi još...“
Izašao sam iz lifta i jedna devojka me pogledala,jako mi je bila poznata.Skrenuo sam pogled i izašao.