Prokleti Saučesnici

3 DEO

Put me je vodio ka kući u kojoj smo trebali da živimo Ona i ja ...Ali sudbina je drugačije htela. Otključao sam vrata,ostalo je kako je i bilo niko nije ulazio u kuću od onda , naše slike ,torbe , kutije ,uspomene sve , sve je tu samo nas nema kao duhovi , video sam sliku uzeo i seo na pod i počeo da plačem . Kroz glavu su mi prolazili uspomene koje smo prolazili zajedno. Počeo sam da raspremam sve i krenuo da organizujem sve što je ostalo da se završi .
„Nastaviću život i krenuti iz početka ne može više ovako..“- rekao sam odlučno
                                              ...
Vratio sam se jako kasno ,otključao sam vrata bilo je toplo , iz kamina se čulo pucketanje. Video sam majku kako gleda kroz prozor skrštenih ruku,zamišljena.Ušao sam i ona se okrenula, došao sam do nje i poljubio u čelo ona me je zagrlila „Samo znaj da te ja najviše volim , sve će proći ,znam da si jak i hrabar i ti to možeš“
                                            ...
Probudio sam se i sišao da doručkujem svi su već sedeli i pogledali u mene
„Dobro jutro“
-„Dobro jutro,strika Relja“ došao sam prvo do Sare pa do Lava poljubio ih i po glavi pročešao
Seo sam za sto i odlučno se obratio svima.
„Želim da vam kažem nešto,toliko vremena je prošlo,ja ne mogu ovako,odlučio sam da krenem ponovo sve iz početka. Preseliću se u...onu kuću i krenuti da živim onako kako treba“
"Ali kako ćeš tek si stigao nisam uspela ni da te zagrlim kako treba,šta ti fali ovde,šta ćeš tamo sam“-rekla je majka sa suzama u očima
„Ne želim da me sažaljevate više,ne mogu da svaki put kada pogledam u vas da se setim oca i Danice,ne mogu stalno da plačem i da se sećam svega.Želim da sve dođe na svoje,želim da počnem da radim i da.. da nađem ubicu makar mi to bilo poslednje“
„Molim!?Šta ti treba da radiš, slučaj je i dalje  u policiji i oni rade svoj posao ti se ne mešaj“-rekao je Luka ljutito
„A dokle više da čekam, za tri dana je godišnjica a oni i dalje ne znaju šta se desilo,a svi dobro znate da nije nesrećni slučaj,kao što i oni znaju.“ Ustao sam sa stolice i počeo da štetam
„Danas ću otići do Stellinog oca,koji sigurno nešto zna a ne govori...i da moram da obiđem i gospođu Irinu(Stellu majku)koja je verovatno i poludela do sad, ali nešto znaju sigurno osećam“
Uzeo sam parče hleba i krenuo prema izlazu.Ušao sam u auto,i krenuo da izlazim.Dok sam se vozio gledao sam Beograd,i mislio sam o tome šta sam ostavio gde sam otišao.A Beograd,ostao je isti,pored svih muka koje preživljava on je ostao isti,koliko je samo patio...
„O,gospodine Rejla“,ostala je zatečena, „...dobrodošli“ bila je to Marta,dobra devojka koja je je bila posluga u kući Stellinih roditelja. „Uđite“
Ušao sam u kuću,koja se toliko promenila nema više Stelle koja bi,kada bih se ja pojavio,odmah sjurila niz stepenice da bi me zagrlila.Počeo sam da se penjem niz stepenice,i samo su se čule moje stope,toliko je bilo tiho..Počeo sam da dodirujem kvaku da otvorim vrata Stelline sobe.Kada sam ušao kao da me je nešto udarilo.. „O moj Bože“ izgovorio sam u čudu,kada sam video sobu,sve je isto kako ju je i ostavila niko nje ni pipnuo sobu od venčanja, beli til je bio svugde po sobi,pogledao sam krevet i krenuo da sednem na njega,pogledao sam jednu majicu i prislonio je da je pomirišem,i dalje je isti onaj najlepši miris na svetu. Dugo sam držao majicu i pogledao na stočiću veliki i debeo dnevnik koji je Stella vodila od kad zna za sebe,uzeo sam i počeo da listam.Počeo sam da plačem i bio sam van sebe.Pa ona je pisa dnevnik i o meni.Stigao sam do poslednje strane koja je zapisana i glasila je ovako
„HEJ dnevniče,ja se sutra udajem.Hahahah ne možeš da veruješ,haa ni ja.Koliko smo u drugim dnevnicima pisali o mom venčanju i biće,verujem,onako kako smo zamislili.Dnevniče pa ja se udajem za Relju,mog Relju,toliko sam uzbuđena.Mama mi je danas donela venčanicu koju smo naručili iz Milana,prelepa je,baš kako smo je zamišljali😉.Tata mi je malo pre doneo set od bake,i rekao mi je da je čuvam pošto će je moja kćerka nositi.Kako čudno, moja kćerka , Relji još nisam rekla da sam trudna ali kad budemo na medenom mesecu ću mu reći...“
„ŠTA!?Ona je bila trudnaa“počeo sam još više da plačem i nastavio da čitam
„kao šlag na tortu.Biće presrećan.No hajde da ti nastavim sa venčanjem. Imam jedno iznenađenje za Relju koje ću mu dati kada budem izgovorila „Da“ jedva čekam.Dnevniče mama me zove moram ići,ispričaću ti sve kasnije“
Držao sam dnevnik u ruci i sav sam se tresao,kad odjednom čuo sam glas
„Ko se to usuđuje da ulazi u...“ pogledala me je prestavljeno Stellina majka Irina,počela je da plače
„...sobu." "..kada si se vratio“ pogledao sam je i pritrčao da je zagrlim   „Ona,ona je bila tru.. trudna“
„Šta,odakle ti to“ dao sam joj dnevnik i krenula je da čita,pogledala je izbuzumljeno i stavila ruku na usta.
„Odakle ovo,zašto mi to nije rekla“ sela je na krevet pa ja za njom i zagrlila me je „Kako si ti,sine moj..“-rekla je kroz plač
„A kako bih bio posle ovoga,želim da me nema,ne mogu da živim sa činjenicom da je bila trudna i da niko ne zna šta se desilo“ obrisao sam suze i rekao joj hrabro „Naći ću ubicu i naći ću sve,obećavam ti to“
„Držim te za reč“