BEZ TEBE -Neymar Jr.

•1•

"Razgovarala sam sa Gerardom" usla je mama u sobu i srecno povikala.
"Sjajno" rekla sam mrzovoljno.
"Zar nemas nista da me pitas?" rekla je.
"Um...sto ne kucas kad ulazis?" upitala sam zacudjeno.
"Zar se sa tobom vise ne moze pricati normalno?"
"Samo se salim.Sta je rekao?" dobacila sam.
"Rekao je da dodjes" nasmejala se.
"A pa sjajno. Kad idem?" upitala sam.
"Shakira ide sutra ujutru,a ti mozes kad hoces" rekla je "a mozes i sad sto se mene tice" opet je nabacila osmeh i izasla iz sobe.
"Gospode Boze,zaista si divna majka" ustala sam iz kreveta i uzela kofer.
Pustila sam muziku i pocela da pakujem stvari,i sasvim slucajno naisla par Mariovih majica. Uzela sam ih u ruke i naslonila na svoje lice ,dok su suze lile i padale na majicu koja ih je upijala. Samo sam ih ubacila u kofer,i obrisala suze. Nikada nisam pokazivala emocije pred ljudima,ali zato kada sam sama moje srce pukne na hiljadu delova.
Zelim samo da zaboravim sve lepe trenutke sa njim provedene ,ustvari zelim njega da zaboravim. Ova ljubav je za mene bila brodolom koji sam prezivela,nazalost.
Spakovala sam malo stvari ,jer nemam nameru da ostanem dugo u Barseloni.
Samo dok Shakira ne dodje sa Milanom i Sasom.
Sisla sam dole i zatekla mamu kako spava ,taj prizor mi je od malena zadavao muke ,kada je zateknem takvu uvek joj prislonim glavu na grudi,da proverim da li dise. Samo sam joj prisla i pokrila je,a zatim izasla iz kuce i sela za sto koji je bio napolju. Zapalila sam cigaretu i ako to retko radim,uvek me opusti.
"Lucia?" cula sam veoma poznati glas koji me je uznemirio.
"Sta radis ovde?" upitala sam je.
"Zar mi ne znas ime?" nasmejala se pokusavajuci da me smiri ,pocela je cak i da mi prilazi.
"Znam,nazalost ali se ne usudjujem da ga spomenem. Uvek mi se povraca kada ga cujem. Jel ti neko rekao da pridjes?" rekla sam joj.
"Imas pravo da me mrzis..." pokusala je nesto da kaze dok je ja nisam prekinula.
"I mrzim te" rekla sam.
"Znam,ali mi nikada nisi dala priliku da objasnim neke stvari"
"Nemas objasnjenje za to sto si uradila. Nadam se da ces jednog dana osetiti isto sto i ja,nadam se da ces jednog dana patiti koliko sam i ja patila. Pokusala si da me srusis ,uspela si. Ali samo na kratko.I sama znas da mogu troduplo da ti vratim,ali se ne trudim. Vreme ce to da uradi umesto mene" rekla sam joj i nasmejala se.
"Mozes mene da zaboravis,ali ne i lepe trenutke sa mnom provedene Lucia"
"Ako te budem pamtila,samo cu zapamtiti zlo koje si mi nanela " rekla sam "A sad te molim da okrenes ledja i odes ,nece ti biti prvi put" dobacila sam sa osmehom.
"Srecno ,nadam se da ces jednom naci nacin da mi oprostis" rekla je.
"Nema nacina da nadjem objasnjenje za tvoje postupke. Zbogom" rekla sam joj,a ona se samo okrenula i otisla.
Usla sam u sobu i pocela da se smejem,ni sama ne znam razlog mog nenormalnog smejanja. Valjda je to zbog toga sto sam joj pokazala da mi je dobro,nije se nadala da ce me naci ovakvu. Neka vidi,neka umre.
Napokon se osecam bolje... ovo sam dugo cekala.